Dva dana nakon što je aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp posetio gradić Kenoša u saveznoj državi Viskonsin, to je učinio i predsednički kandidat demokrata Džozef Bajden. Kenoša je postala novi epicentar protesta protiv rasizma i policijskog nasilja, nakon što je 23. avgusta u ovom gradiću brutalno upucan Afroamerikanac Džejkob Blejk. Blejk se nalazi u bolnici i prema dostupnim informacijama ostaće paralizovan ispod pojasa. Protesti koji su usledili u Kenoši, a koja trenutno najbolje oslikava duboke podele američkog društva, neretko su eskalirali u otvorene nerede i sukobe sa policijom. Krhku situaciju mogu dodatno destabilizovati posete predsedničkih oponenata koje su, uprkos upozorenjima lokalnih zvaničnika, učinili tokom ove nedelje, donoseći pritom različite poruke.
Nakon što je Tramp održao konferenciju (simbolično) ispred zapaljenog poslovnog objekta i osudio ulično nasilje, te promovisao narativ o „redu i zakonu“, pritom odbivši da se susretne sa Blejkovom porodicom zbog prisustva njihovih advokata, Džo Bajden je svoj put u Viskonsin upravo započeo posetom porodici Blejk u Milvokiju. Posle jednočasovnog susreta, Bajden je izrazio divljenje njihovoj izdržljivosti i osećaju optimizma i dodao da je uz to razgovarao telefonom sa Džejkobom Blejkom. U saopštenju, koje je izdao porodični advokat, se navodi da je porodica zahvalna na Bajdenovoj brizi i spremnosti da ih sasluša. Kako piše The New York Times, razgovaralo se i o postupanju policije prema manjinama, Bajdenovim planovima za političke promene, te izboru Kamale Heris kao kandidatkinje za potpredsednicu.
Kasnije tokom dana Bajden je stigao u Kenošu i učestvovao na skupu u luteranskoj crkvi kome su prisustvovali gradski većnici, aktivisti, lokalni biznismeni, policajci. Veći deo vremena je slušao izlaganja o rasnim problemima koji su u ovom gradu postojali i pre događaja sa kraja avgusta, te njihovim iskustvima tokom protesta. Bivši potpredsednik SAD je pozvao na mirna okupljanja građana, ponavljajući tvrdnje iz svog govora u Pitsburgu pre par dana, kada je istakao kako ni neredi ni krađe nisu protesti. Nije loše podsetiti da upravo Trampova kampanja nasilne nerede koji se dešavaju obilato koristi da optuži Bajdena i demokrate. Okupljenima je na kraju predočio niz javnih politika koje planira da sprovede, ukoliko bi bio izabran 3. novembra, a usmerene su na adekvatno rešavanje i okončanje vekovnih problema rasizma i nepravde. Bajden je obećao da će stvari nakon četiri godine njegovog (eventualnog) mandata biti mnogo bolje nego u ovom trenutku, nudeći građanima poruke nade i predstavljajući se kao nosilac jedinstva, što je dominantni narativ od Demokratske nacionalne konvencije, a u kontrastu sa „mračnim vremenima“ Trampove Amerike (kako je Bajden nazvao u svom govoru).
Zanimljivo je primetiti da je ovo prva poseta Džozefa Bajdena u 2020. godini Viskonsinu, državi koju je 2016. godine Donald Tramp osvojio za svega par desetina hiljada glasova, iako se smatrala uporištem demokrata – tadašnja kandidatkinja Hilari Klinton nije došla u Viskonsin nijednom. Kako pokazuje poslednje sprovedena anketa Morning Consult Bajden je trenutno u vođstvu u ovoj saveznoj državi za 10 procenata (52% naspram Trampovih 42%).
Igor Mirosavljević
