Američki izbori

Glavni slogan njegove kampanje 2016. godine bio je “Amerika na prvom mestu”, što je u kontekstu ekonomije protumačeno na način da svaka trgovinska odluka mora doneti korist američkim radnicima i porodicama. Ono što je Tramp kao jedno od svojih predizbornih obećanja pružio građanima jeste smanjivanje stope oporezivanja i deregulacija tržišta, što je dočekano sa oduševljenjem kako od strane običnih građana, tako i od strane poslovnog sektora.

Spoljnotrgovinska politika koju je vodio za ove četiri godine mogla bi najbolje da se opiše kao “trampovski trgovinski protekcionizam“, usmeren ka smanjenju deficita u razmeni sa ključnim akterima i vraćanju poslova u SAD. Jedna od glavnih karakteristika njegove spoljnotrgovinske politike jeste započinjanje trgovinskog rata sa Kinom, uspostavljanjem carinskih tarifa i trgovinskih barijera sa ciljem da Kina promeni svoju “nefer trgovinsku praksu”.

Eskalacijom epidemije COVID-19 u SAD, Tramp je potpisao najveći paket ekonomske pomoći u SAD. Reč je o Zakonu o pomoći olakšicama i ekonomskoj sigurnosti u doba virusa korona (CARES, eng). Ovim zakonom, vrednim 2 biliona dolara, nastojalo se da se ojača američka privreda i ponudi finansijsku pomoć Amerikancima kao i američkim preduzećima koji ispaštaju zbog usporavanja američke industrije tokom pandemije. Nakon donošenja zakona, usledilo je donošenje nekoliko izvršnih uredbi čiji je cilj bio odlaganje plaćanja poreza, stanarine, školarina i ostalih dažbina za određene kategorija stanovništva.

Kako se broj ljudi bez posla tokom pandemije povećao na blizu 40 miliona, a sluteći da će pitanje ekonomije odrediti pobednika predstojećih izbora, Tramp se zalagao za otvaranje privrede, škola i univerziteta kako bi zemlja mogla da nastavi da funkcioniše.

Ekološka pitanja, poput klimatskih promena, sve više dobijaju na značaju među američkim biračima. Međutim, uprkos sve široj zabrinutosti Amerikanaca oko rasta temperature planete zemlje i uništavanja životne sredine, Donald Tramp je povodom ovog pitanja zadržao iste stavove koje je zastupao tokom trke za na predsedničkim izborima 2016. godine. On je nastavio da dovodi u pitanje koncept klimatskih promena, videći u njemu pokušaj da se uspori rast američke ekonomije i izvrši preraspodela američkog nacionalnog bogatstva. Tokom predsedničkog mandata, Trampova administracija je preduzela niz koraka kojima su ukinute i ograničene mere koje imaju za cilj zaštitu životne sredine i smanjenje emisije ugljen-dioksida.

Možda najvažnija odluka koju je njegova administracija donela povodom pitanja klimatskih promena se odnosila na povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog klimatskog sporazuma 2017. godine. Ovaj sporazum je 2015. godine u ime SAD zaključio njegov prethodnik, Barak Obama. Drugi važan način kojim je Tramp izrazio svoje stavove u odnosu na pitanje klimatskih promena i zaštite životne sredine jeste njegova energetska politika. Na svom putu ka Beloj kući, on je kritikovao Obamu za uništavanje radnih mesta u američkoj industriji uglja, koje je delimično bilo uzrokovano naporima Obamine administracije da se izvrši tranzicija ka alternativnim izvorima energije.

Kao rezultat toga, Tramp je obećao da će oživeti američku industriju uglja i staviti zemlju na put ka energetskoj nezavisnosti, zasnovanoj na tradicionalnim izvorima energije, poput uglja, gasa i nafte. Sjedinjene Američke Države još uvek nisu uspele da ostvare energetsku nezavisnost, ali jesu uspele da se približe tom cilju, na šta ukazuje rast domaće proizvodnje gasa i nafte. U jednom trenutku SAD su postale vodeći svetski proizvođač ovih energetskih proizvoda.

Imigracija je bila jedna od glavnih tema Trampove kampanje pred predsedničke izbore 2016. godine. Među ključnim Trampovim predizbornim obećanjima izdvajala se izgradnja zida prema Meksiku, kako bi se suzbila imigracija iz Latinske Amerike u Sjedinjene Države.

Jedan od prvih koraka koji je preduzeo u pravcu suzbijanja imigracije u SAD bilo je potpisivanje naredbe br. 13769 kojom se zabranjuje ulazak građanima iz 7 zemalja (Iran, Irak, Kuvajt, Libija, Somalija, Sudan i Sirija) naseljenim pretežno stanovnicima islamske veroispovesti na teritoriju SAD zbog, kako se navodi u uredbi, terorističkih aktivnosti u tim zemljama.

Tokom 2018. godine uvedena je politika „nulte tolerancije“ prema imigrantima (najviše iz Meksika) koji nelegalno prelaze granicu SAD. Oni koji bi bili uhvaćeni bili bi procesuirani, a ukoliko se radi o čitavim porodicama, ova politika nalaže odvajanje roditelja od dece, što je od strane demokrata najstrože osuđeno. U novembru 2018. usvojeno je novo pravilo o imigrantima iz Meksika. Naime, oni migranti koji ilegalno ulaze u SAD preko granice sa Meksikom više neće moći da podnesu zahtev za azil.

Krajem aprila tekuće godine, Tramp je potpisao naredbu kojom je privremeno obustavio imigraciju u SAD, zbog kako navodi potrebe da se zaštite poslovi „velikih američkih građana“, što je naišlo na veliku osudu od strane njegovih kritičara, ocenjujući da mu je za neuspehe vlastite politike najlakše da okrivi migrante.

Sveukupno uzevši, Trampova politika nije prijateljski raspoložena prema imigrantima. Stoga na predstojećim izborima, Tramp neće moći da računa na preveliku podršku ovog dela populacije.

Još tokom predsedničke kampanje 2016. godine, zdravstvena politika je bila jedna od važnih tema, a ove godine se čini još značajnijom, s obzirom na pandemiju virusa korona. Glavni stav predsednika Trampa je bio da treba ukinuti Zakon o pristupačnoj nezi (Affordable Care Act), poznat kao Obamaker (Obamacare). Zalaganje predsednika Trampa usmereno je ka povećanoj upotrebi zdravstvenih štednih računa, kao i smanjenju uloge savezne vlade u sistemu zdravstvene zaštite. Prema mišljenju predsednika Trampa, Obamaker nanosi štetu američkim porodicama, poljoprivrednicima i malim preduzećima sa visokim troškovima zdravstvenog osiguranja. Tokom 2017. godine, članovi američkog Senata glasali su protiv ukidanja ovog Akta, dok je Zakon o porezima, kojim je ukinuta kazna za individualna plaćanja predviđena Obamakerom, izglasan. Nakon ove izmene, Teksas je sa još 19 država podneo tužbu da bi i celokupan Akt trebalo poništiti.

Trampova administracija se složila sa Teksasom i odbila je da brani Obamaker na sudu, gde se trenutno vodi postupak poznat kao Kalifornija protiv Teksasa. Očekuje se da će ishod ovog postupka i sudbina Zakona o pristupnoj nezi biti poznata 2021. godine. Administracija predsednika Trampa podnela je i zahtev Vrhovnom sudu u junu 2020. godine da je potrebno ukinuti Obamaker. Kriza izazvana virusom korona, podstakla je predsednika i administraciju da konačno započnu rad na predlogu sveobuhvatnog plana zdravstvene zaštite koji bi zamenio Obamaker.  Pre samog plana, predsednik Tramp jer završio rad na izvršnoj uredbi koja će zahtevati da zdravstveno osiguranje pokrije već postojeća stanja (pre-existing conditions). Iako je ukidanje Obamakera bilo jedno od Trampovih glavnih predizbornih obećanja, ono još uvek nije ispunjeno.

Kao kandidat republikanske partije, u julu 2016. godine Tramp je ocenio da može biti da su Afro-Amerikanci subjekti lošeg policijskog tretmana, kao i da predsednik Obama i pokret Black Lives Matter samo produbljuju rasne razlike. Kulminacija ovog policijskog nasilja je bila smrt Afromerikanca Džordža Flojda u Mineapolisu 25. maja 2020. godine, za vreme Trampovog mandata. Protesti su počeli najpre u Mineapolisu, a zatim su se proširili i na druge gradove Amerike. Značajnu ulogu uzeo je i pomenuti pokret Black Lives Matters, a posebno su bili zapaženi protesti ispred Bele kuće u Vašingtonu.

Iako je sebe nazvao saveznikom mirnih protestanata, snažno je kritikovao ove proteste jer po njegovom mišljenju nisu bili mirni, već delo domaćeg terora. Takvo viđenje je u suprotnosti sa mišljenjem većine Amerikanaca koji su inicijalno proteste videli uglavnom pozitivno, a smatraju i da je predsednik Tramp podigao rasne tenzije nakon smrti Flojda. I pre poslednjih rasnih tenzija, predsednik Tramp je često ocenjivan kao rasista. Još tokom predsedničke kampanje 2016. godine, Tramp je pokrenuo rasne tenzije postavljajući pitanje o rodnom mestu predsednika Obame. Jedan od slučajeva optužbe za rasizam je i tvit upućen grupi od četiri kongresmenke Demokratske partije, kojima je predložio da se vrate odakle su došle.

Poznato je i da je više puta napadao sudiju federalnog suda Kruela, tvrdeći da je bio neprijateljski nastrojen prema njemu i da je to povezano sa Trampovim stavovima o imigraciji, s obzirom da sudija dolazi iz Meksika. Rasna pitanja su čini se obeležila mandat predsednika Trampa, ali on smatra da mu to neće oduzeti glasove.

Tramp tvrdi kako je on, primera radi, zbog dostizanja istorijski najniže stope nezaposlenosti Afroamerikanaca u SAD tokom 2019. godine, predsednik koji je „najviše učinio za Afroamerikance posle Abrahama Linkolna“. Takođe, Tramp je u septembru 2020. godine predstavio svoj Platinum Plan za poboljšanje položaja afroameričke zajednice, koji se mahom bazira na njihovom ekonomskom osnaživanju, ali i na određenim bezbednosnim elementima, kao što je proglašenje Kju Kluks Klana (KKK) za terorističku organizaciju.

Sjedinjene Američke Države, kao i ostatak sveta, pogođene su virusom korona i do sada su zabeležile 7 miliona obolelih i oko 205 hiljada smrtnih slučajeva, čime su prva zemlja u svetu po broju obolelih i umrlih. Kriza izazvana virusom korona predstavljala je veliki izazov u mandatu predsednika Donalda Trampa. Od pojave virusa korona, u izjavama predsednika Trampa često se mogao čuti stav da će virus korona sigurno nestati. Tokom krize različiti podaci su se pojavljivali o broju umrlih, pa je jedan od primera tvrdnja da je stopa smrtnosti u SAD bila manja od 1% prema rečima predsednika Trampa, dok je Svetska zdravstvena organizacija tvrdila da je 3,4%.

Krizu nije bilo lako prebroditi ni sa ekonomskog aspekta, te je predsednik Tramp posebno bio zabrinut za ekonomske posledice i insistirao na što bržem otvaranju države. Takođe, kandidat republikanaca insistira i na otvaranju škola na jesen i smatra da to ne može naštetiti deci. Primetna je određena promena stava od kraja jula meseca koja je najzapaženija tvitom kojim poziva Amerikance da nose maske, što je i sam konačno učinio posle dužeg odbijanja. U jednoj od skorijih izjava iznosi i ocenu da treba prestati sa politizacijom virusa i poziva na ujedinjenost u osudi načina na koji je virus korona došao u Ameriku i svet.

Neretko smo mogli čuti kako Donald Tramp naziva virus korona „kineskim“ virusom, pa čak i „kineskom kugom“ (kako ga je nazvao na konferenciji za štampu sa Vučićem i Hotijem u Beloj kući), kao i značajne optužbe na račun Kine i Svetske zdravstvene organizacije. Prebacivanje odgovornosti za ljudske i materijalne gubitke na Peking i SZO jedna je od ključnih odlika Trampovog komuniciranja sa javnošću u vezi sa pandemijom. Ovakav stav doveo je do toga da su Sjedinjene Američke Države povukle iz članstva u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Predsednik Tramp nesumnjivo nastoji da se američkoj javnosti predstavi kao čovek sposoban da rešava vekovne konflikte, te je krajem februara ove godine konačno potpisan dogovor s talibanima koji predviđa plan povlačenja preostalih 12 hiljada američkih trupa iz Avganistana, okončavši tako rat koji je za SAD otpočeo nakon napada Svetskog trgovinskog centra. Takođe, posredovao je u postizanju mirovnog sporazuma između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će dovesti do normalizacije odnosa dve bliskoistočne zemlje. Skoro potpisani dokumenti u Beloj kući od strane predstavnika Beograda i Prištine još su jedan element u ovoj priči.

Ključno obećanje koje je Tramp ispunio tokom svog mandata jeste to da nije započeo nijedan novi rat. Pored toga, uspeo je da povuče američku vojsku iz Avganistana i Sirije, kao i da smanji prisustvo trupa u Iraku. Izbegavanje novih ratova i angažmana američkih trupa tamo gde nije od esencijalne važnosti jedna je od ključnih odlika Trampove spoljne politike.

Ipak, to ne znači da se Tramp odrekao vojne komponente u spoljnoj politici. Naprotiv – ulaganjem u vojsku, povremenim ograničenim akcijama na Bliskom istoku (kao što su ubistvo Kasema Sulejmanija ili dva ograničena napada na skladišta sirijske vojske) i opsežnom kampanjom koja je dovela do poraza Islamske države, Tramp je pokazao da su mu vojna sredstva izuzetno važna – ali da će je upotrebljavati ograničenije nego većina njegovih prethodnika.

Još jedna veoma važna komponenta Trampove spoljne politike jeste velika podrška Izraelu. Tramp je premestio ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i priznao aneksiju Jerusalima i Golanske visoravni od strane Izraela. Koliko je spreman da brani izraelske interese na svim poljima, pokazalo se i u dogovorima sa Beogradom i Prištinom, koji su prihvatili da načine velike ustupke ovoj državi.

Tokom svog prvog mandata, Donald Tramp je radio i na anuliranju postignuća prethodne administracije. Nakon povlačenja SAD iz Iranskog nuklearnog sporazuma (Joint Comprehensive Plan of Action), Tramp je više puta isticao da želi novi, bolji sporazum sa Iranom. Međutim, nakon ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija, to se sada čini gotovo nemogućim. Štaviše, tenzije između Vašingtona i Teherana konstantno su rasle ove godine zbog raketnih napada na vojne baze, uzajamnih pretnji o uništavanju brodova u Persijskom zalivu, pa do zahteva SAD da se Iranu produži embargo na trgovinu oružjem, dovodeći do nikad lošijih odnosa između dve države još od Islamske revolucije i čuvene „Talačke krize“.

Nakon izbijanja pandemije virusa korona, odnosi SAD i Kine opterećeni su brojim razmiricama. Iako smo početkom godine od predsednika Trampa slušali o „nikad boljim odnosima SAD i Kine“, po izbijanju pandemije, stvari su se promenile. Od nazivanja novog virusa „kineskim“, preko optužbi kineskih vlasti za širenje virusa i uzrokovanje smrti stotina hiljada ljudi i nejasne sudbine trgovinskog sporazuma dve supersile, pa do zatvaranja i upada u kineski konzulat u Hjustonu, odnosi između ovih država su se prilično zaoštrili.

Naročito osetljiva tema jesu odnosi sa Rusijom. Na početku ovogodišnje kampanje, Tramp je isticao da će njegova administracija nastaviti da zauzima oštar stav, u nameri da se odgovori na ruske pretnje nacionalnom interesu SAD, američkim institucijama ili nekom od američkih saveznika. Strategija nacionalne bezbednosti će uvek biti formulisana sa ciljem da se spreči bilo kakav maligni uticaj Rusije, obećava Tramp. Iako je u prošloj kampanji uglavnom zagovarao neku vrstu „resetovanja“ odnosa sa Rusijom, čini se da se ovaj put ipak stvorio veliki pritisak na Trampa zbog navodnog mešanja Rusije u izbore 2016. godine. On je sada prinuđen da, makar retorički, zauzme oštriji stav prema Moskvi, iako je u praksi moguće da tokom potencijalnog drugog mandata napravi korake u pravcu pomirenja sa Moskvom, jer neće imati pritisak reizbora i potrebe da se zaštiti od novih napada da je „ruski čovek“.

Pa ipak, povlačivši SAD iz pojedinih međunarodnih sporazuma i organizacija – poput Svetske zdravstvene organizacije – izgleda da je Trampova politika „Amerika na prvom mestu“ postepeno prerasta u politiku „usamljena Amerika“ u mnogim domenima.