Organizovanje debata predstavlja izuzetno važnu aktivnost koja kandidatima za predsednika daje mogućnost da međusobno preispitaju stavove, ali i da iste približe biračima. Međutim, nemaju svi kandidati ovu mogućnost. Predstavnici trećih partija kao i nezavisni kandidati ne učestvuju u važnim unutarstranačkim debatama demokrata i republikanaca (koje se, po pravilu, ne održavaju unutar partije u kojoj aktuelni predsednik ide na reizbor, čak i ako formalno ima izazivača). Međutim, oni ne mogu biti ni deo debata zvaničnih predsedničkih kandidata koja se održavaju na jesen u predvečerje izbora. Uslov za učestvovanje predsedničkih kandidata na debati je da imaju 15% podrške u različitim ispitivanjima javnog mnjenja, što faktički dovodi do situacije da u debati učestvuju samo kandidat republikanaca i kandidat demokrata. Za predstavnike manje uticajnih i slabije ustrojenih partija ovo pravilo predstavlja gotovo nepremostivu prepreku na njihovom putu ka budućem mestu predsednika.
Tokom sledeće nedelje pred Apelacionim sudom za Distrikt Kolumbiju naći će se tužba protiv Federalne izborne komisije zbog, kako se u njoj navodi, sistema koji favorizuje Demokratsku i Republikansku partiju i isključuje sve ostale kandidate koji im ne pripadaju. Naime, tužbom se tvrdi da je ovakav dvopartijski sistem nepravedan i da postoji sistematsko isključivanje svih ostalih – kako nezavisnih kandidata tako i kandidata trećih partija. Ova tužba je od velikog značaja jer pokreće pitanje da li je neophodno pripadati jednoj od vodećih partija kako bi izborna trka kandidata bila uspešna. Prema rečima Ena Ravela, bivšeg predsednika Federalne izborne komisije, više je nego poželjno izboriti se sa ovim pravilom, s obzirom da gotovo 20 godina od usvajanja ovog pravila u debatama nije pojavio kandidat koji nije pripadao Demokratskoj ili Republikanskoj stranci i koji je uspeo da ispuni ovaj uslov. Jedini nezavisni kandidat koji je ikada učestvovao u debati bio je Ros Perot (Ross Perot), koji se 1992. godine nadmetao sa tada aktuelnim predsednikom republikancem Džordžom Bušom (starijim) i izazivačem iz redova demokrata Bilom Klintonom.
Stav velikog broja birača je da je neophodna inkluzivnija debata koja će pružiti mogućnost i drugim kandidatima, dok oni koji dolaze iz dve vodeće partije smatraju da je to gubljenje vremena s obzirom na zanemarljivu podršku koji nezavisni i oni koji dolaze iz trećih partija uživaju. Većina birača je 2016. godine smatrala da bi bilo dobro da i predstavnici Zelene i Libertarijanske partije učestvuju u predsedničkim debatama, ali komisija koja rukovodi organizacijom predsedničkih debata (koja je, zapravo, privatna firma) nije promenila rigorozna pravila za učešće.
Jedan od predloga koji se nudi za izlaženje na kraj sa ovim problemom jeste uključivanje tri kandidata sa najviše glasova prema anketama, kako bi se povećala inkluzivnost, politička različitost ali i sam fer plej čitavog izbornog procesa. Ostaje da vidimo da li će ova tužba pokrenuti promenu dosadašnjeg pravila i dati mogućnost da se čuje glas kako nezavisnih, tako i kandidata trećih partija.
Miljana Jovanović
