Izbori u Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom na značaj koji ova država ima u međunarodnim odnosima, za mnoge predstavljaju najvažnije izbore na svetu. Međutim, usled pandemije virusa korona i činjenice da su SAD najviše pogođene njome, ovaj izborni proces će definitivno pretrpeti brojne promene. Širom zemlje epidemija je već promenila način na koji će ljudi u novembru glasati, a mnogi se pitaju da li bi ove iznuđene izmene mogle da postanu trajan princip glasanja.

Jedan od predloga, koji je već iniciran u mnogim državama jeste da se glasanje poštom uvede kao redovni glasački metod, što bi podrazumevalo da se svim biračima šalju glasački listići na kućnu adresu. Sa druge strane, neke države su se obavezale da će primeniti rigoroznije mere dezinfikovanja biračkih mesta, dok postoje i one koje teže da starije volontere i radnike na biralištima zamene mlađima.

Strah od širenja virusa naterao je mnoge države da odlože svoje preliminarne izbore, a Demokratska nacionalna konvencija, planirana za sredinu jula, odložena je za 17. avgust. Sva ova odlaganja preliminarnih izbora, učinila su i da mnoge države još uvek nisu počele sa pripremama za novembarske izbore.

One koje su započele sa pripremama, to čine na neuobičajen način, u skladu sa okolnostima epidemije. Zaposleni na biračkim mestima dobijaće zaštitnu opremu u vidu maski, rukavica i sredstava za dezinfekciju ruku. Ipak, i dalje postoji zabrinutost, da će zbog straha od epidemije, biti teško obezbediti neophodan broj osoblja na biralištima.

S tim u vezi, nekoliko država je već započelo regrutovanje za posao u biračkim odborima, mesecima ranije nego što je to uobičajeno. Očekuje sa da najmanje ugrožene grupe, srednjoškolci i studenti, preuzmu na sebe odgovornost sprovođenja izbornog procesa. Misuri čak razmatra opciju da vojnike iz Nacionalne garde angažuje kao radnike na biračkim mestima.

Još uvek se čini jako nezahvalnim prognozirati u kojoj meri će se epidemija odraziti na izlaznost na predstojećim izborima. Mada se očekuje da do izbora mnoge države prošire mogućnost glasanja poštom, teško je predvideti da li bi ovo moglo da podstakne i one koji inače apstiniraju od glasanja, da ovog puta ipak iskoriste svoje biračko pravo.

Rezultati istraživanja koje je izvršio Univerzitet Monmut pokazuju da svega 18% američkih građana redovno glasa poštom. Ipak, negde oko 51% je odgovorio da bi se ove jeseni, vrlo verovatno odlučio za ovaj način glasanja. Većina od 57% ispitanika, smatra da je procedura glasanja poštom relativno jednostavna u njihovoj državi, dok je svega 11% smatra komplikovanom.

U svakom slučaju, nadležnima predstoji veliki posao do izbora. S jedne strane, potrebno je održati visoku izlaznost i demokratičnost izbornog procesa, koji su neophodni za legitimitet izbora. S druge strane, preduzeti sve mere, kako građani ne bi bili dovedeni u opasnost, ostvarujući svoje biračko pravo.

Sava Mitrović