Demokratska nacionalna konvencija započela je u noći između ponedeljka i utorka. Imajući u vidu istorijat održavanja ovakvih događaja mora se reći da je prilično nekonvencionalna. Nekonvencionalnost ove konvencije se, pre svega, sastoji u tome što je prvobitno trebalo da bude održana od 13. do 16. jula u Milvokiju (Viskonsin), ali je zbog situacije sa pandemijom virusa COVID-19 prvo odložena, a zatim je odlučeno i da se održi virtuelno. To je doprinelo i pomalo čudnoj atmosferi gde su se govornici uključivali i držali govore bez publike koja bi im aplaudirala ili skandirala. Međutim, to bi možda moglo da se tumači i kao prednost za kandidata demokrata Džozefa Bajdena, naročito imajući u vidu da su pre 4 godine pristalice Bernija Sandersa ipak više skandirale njegovo ime tokom konvencije nego ime Hilari Klinton i na kraju ostale razočarane što njihov kandidat nije nominovan.

(Pogledajte integralni snimak Demokratske nacionalne konvencije)

Moderatorka konvencije tokom prve noći bila je glumica Eva Longorija Baston, nama najpoznatija po ulozi u seriji „Očajne domaćice“. Na samom početku videli smo polaganje zakletve delegata i ostalih učesnika konvencije koja se uglavnom odvijala na engleskom, ali delom i na španskom. Zatim smo videli ključnu poruku prve večeri koja glasi „Mi, narod“ (We, the People) koja je u više navrata prikazivana uz poruke koje narod želi kao što su pravo liderstvo, lider koji ne deli narod, sluša nauku itd. Da podsetimo, rečima We the People počinje i Ustav SAD te je time simbolika poruke još snažnija Na samom početku nakon polaganja zakletve moderatorka Eva Longorija je uključila nekoliko „običnih ljudi“ različitih zanimanja koji su na gubitku zahvaljujući pandemiji, a zatim su prikazani snimci i poruke građana koji su snažno pogođeni virusom korona. Takođe je odato i poštovanje onima koji su živote izgubili u pandemiji.

Konvencija je potom prešla na još važnih tema za demokrate, a prva se ticala rasizma. Govorila je gradonačelnica Vašingtona Mjurijel Bauzer (Muriel Bowser) o protestima i njenoj podršci pokretu Black Lives Matter. Nakon nje govorili su članovi porodice Džordža Flojda o borbi protiv rasizma, a zatim je pevač Leon Bridžis izveo pesmu „Sweeter“ koja je napisana upravo nakon ubistva Džordža Flojda. Potom je prikazan Bajden kako razgovara sa nekoliko aktivista protesta i zvaničnika. Može se reći da je segment zatvorio kongresmen Džim Klajburn, koji je svojom podrškom Bajdenu uoči demokratskog nadmetanja u Južnoj Karolini možda i presudno uticao na promenu toka unutarstranačkih izbora. Ne sasvim slučajno, od tada je Bajden nizao pobede. Klajburn je u svom govoru istakao Bajdena kao borca za rasne manjine i običnog čoveka i istakao je da on zna Džoa, ali ono što je još važnije, Džo zna nas, verovatno evocirajući poruku jednog od ljudi koji su na taj način opisivali predsednika Frenklina D. Ruzvelta, kao nekoga ko je znao običnog čoveka.

Nakon rasizma, bilo je reči i o virusu korona. Prvo je moderatorka Eva Longorija govorila kako se Bajden izborio sa epidemijom ebole 2014. kao potpredsednik. Zatim se uključio guverner Njujorka, Endru Kuomo, hvaljen zbog svog odgovora na pandemiju tokom prvih meseci kada se širila Njujorkom. Nakon njega govorila je Kristin Urkiza (Kristin Urquiza), čiji je otac preminuo od Kovida-19 samo zbog toga što je, kako ona kaže, slušao i verovao Donaldu Trampu. Posle nje su se mogle čuti i poruke zdravstvenih radnika o tome šta ovi izbori znače za njih.

Nakon kratke pauze govorila je Sara Gideon, demokratska kandidatkinja za Senat iz Mejna, koja izlazi na crtu Suzan Kolins u novembru i koja je najavila pevačicu Megi Rodžers. Guvernerka Mičigena, Grečen Vitmer, sledeća je govorila posebno ističući pomoć koju je Obama-Bajden administracija pružila u spašavanju auto-industrije, želeći na taj način da privoli glasače u Mičigenu da vrate svoje poverenje demokratama nakon što je ta država podržala Donalda Trampa 2016. godine.

Jedan od zanimljivijih segmenata konvencije svakako je bio deo kada su dugogodišnji republikanci govorili i dali svoju podršku Džou Bajdenu. Među njima je bila bivša guvernerka Nju Džerzija, Kristin Vitman, bivša izvršna direktorka HP-a Meg Vitman i Suzan Molinari, bivša članica Predstavničkog doma iz Njujorka koja je govorila i na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji 1996. kao tadašnja republikanska zvezda u usponu. Molinari je najavila Džona Kejskika, bivšeg guvernera Ohaja i kandidata na unutarstranačkim izborima Republikanske partije 2016. koji je, verovatno simbolički svoj govor održao na jednoj raskrsnici u Ohaju. Kejsik je rekao da ovo nisu normalni izbori i da je zato tu. Istakao je da je on i dalje konzervativac i da se zalaže za tradicionalne republikanske vrednosti, ali da podržava Džoa Bajdena zato što Donalda Trampa smatra nedovoljno sposobnim da vodi zemlju i da bi još 4 godine njegovog mandata bile pogubne za Sjedinjene Države. Takođe je naglasio i da zna Bajdena i da je on umereni političar i da zato može da ga podrži. Posle njega su prikazani i snimci raznih „običnih“ republikanskih glasača sa sličnim porukama.

Posle republikanaca je govorio senator Dag Džouns iz Alabame, demokrata u Senatu koji će imati najveći izazov da zadrži to mesto u jednoj tradicionalno konzervativnoj državi. Nakon njega je govorila i senatorka Ketrin Kortez Masto o poštanskom glasanju koje se uspešno izvodi u Nevadi uprkos onome što govori predsednik Tramp. Zatim je usledio govor senatorke Ejmi Klobučar iz Minesote, a potom i poruke drugih Bajdenovih takmaca na ovogodišnjim unutarstranačkim izborima demokrata.

Kongresmen iz Luizijane Sedrik Ričmond je govorio o Bajdenu kao o čoveku koji stvarno poznaje običnog čoveka jer je i on običan čovek koji je živeo takvim životom u svom kraju, a ne u ogromnim luksuznim apartmanima, aludirajući na trenutnog predsednika Donalda Trampa koji se, pre nego što je postao predsednik, bavio luksuznim nekretninama. Nakon toga prikazane su poruke radnika Amtraka, železničke kompanije čijim se vozovima Džo Bajden kao senator redovno vozio iz svog doma u Delaveru za Vašington zbog čega je imao i nadimak Amtrak Džo. Sve to je naravno imalo za cilj da bivšeg potpredsednika prikaže kao običnog čoveka koji će kao predsednik imati razumevanja za svoje sunarodnike.

Poslednji govornici bili su i najiščekivaniji – senator Berni Sanders iz Vermont, lider levog krila demokrata, i bivša prva dama Mišel Obama. Sanders se prvenstveno zahvalio svima koji su ga podržavali tokom kampanje, a zatim ih pozvao da podrže Džoa Bajdena, imajući u vidu  važnost ovih izbora za budućnost cele zemlje, ali i čitave planete. Rekao je i da su zahvaljujući njegovom pokretu i velikoj podršci građana, neke ideje koje su smatrane radikalnim sada deo mejnstrima Demokratske partije. Takođe značajan momenat je bio kada je rekao da je spreman da radi sa progresivcima, umerenima, ali i konzervativcima kako bi se izborio za svoje ciljeve.

Poslednja je govorila bivša prva dama, Mišel Obama, koja je ranije snimila svoj govor preko telepromptera. U njenom govoru bilo je reči o tome koliko je bitno da se ljudi koji su umorni od politike, koji su njome razočarani sada uključe, ističući pritom da ni sama ne voli politiku. Upućujući na svoju rečenicu da „kad oni idu nisko, mi idemo visoko“ (when they go low, we go high) rekla je da je bitno to da „ići visoko“ ne znači sedeti kod kuće već aktivirati se i glasati i da, ukoliko neko misli da ne može gore, ipak može ako ne budu aktivni.

U svom govoru je govorila kritički i o Donaldu Trampa, nazivajući ga „pogrešnim“ predsednikom i rekavši da ljudi kada dođu na mesto predsednika pokažu stvarno ko su – to je što je (It is what it is) upućujući tu na Trampov odgovor na pitanje o situaciji sa koronavirusom u jednom od ranijih intervjua. Trampa je kritikovala i zbog nedostatka empatije ističući pritom Džoa Bajdena koga zna i koji je bio sjajan potpredsednik i za koga je sigurna da će biti i sjajan predsednik.

Kada se sve sabere i oduzme, prva noć Demokratske nacionalne konvencije donela je dosta zanimljivosti. Tu su bili i Mišel Obama i Berni Sanders i bivši republikanci, i naravno Eva Longorija koju je, mora se priznati, uvek lepo videti. Pravo pitanje je kako će Džo Bajden ujediniti sve te ljude. S jedne strane ga je Kejsik isticao kao umerenog kandidata koji je prihvatljiv za republikance, a sa druge je Berni Sanders govorio kako su sada njegove leve ideje deo mejnstrima partije. Ono što bi moglo biti bitno za Bajdena je poruka obojice da se ne slažu uvek sa bivšim potpredsednikom, ali da su spremni da ga podrže jer smatraju da je primarni cilj ovih izbora pobediti Donalda Trampa i deluje da je upravo to bila glavna poruka prve večeri konvencije. Koliko će Bajden biti uspešan u postizanju tog jedinstva u partiji ostaje da se vidi.

Nikola Milinković