Džozef Bajden je juče obeležio godišnjicu od objavljivanja svoje kandidature, a dve nedelje su prošle otkako je postao gotovo izvestan kandidat Demokratske partije na predstojećim predsedničkim izborima. Dok polako uspeva da okupi pristalice demokrata, analitičari već razmišljaju o mogućim članovima njegove administracije i kabineta.

Bajden je sredinom marta objavio da će na njegovom „tiketu“ kandidat za potpredsedničku funkciju definitivno biti žena. Tako je objavljena informacija da bi Bajden rado pozvao Mišel Obamu, iako je ona stavila do znanja da ne planira svoju kandidaturu. Si-En-En je objavio listu sa deset političara sa najvećom verovatnoćom da se nađu na tiketu demokrata sa Bajdenom, a iz istorije demokratskih nominacija mogla bi da se izvuče analogija o verovatnoj potrazi kandidata u Senatu SAD.

Naime, od 1940. samo dva potpredsednička kandidata demokrata nisu dolazila iz Senata. Džeraldin Feraro, kandidatkinja za potpredsedničku funkciju 1984. godine, bila je članica Predstavničkog doma, dok je 1972. odustajanjem Tomasa Igltona,  „rame uz rame“ sa Džordžom Mekgovernom trčao Sardžent Šrajver, prethodno ambasador SAD u Francuskoj. Objašnjenje iza ove „taktike“ moglo bi da bude veća prepoznatljivost zvaničnika na nacionalnom nivou, kao i prethodno glasanje o pitanjima od većeg nacionalnog značaja.

Kao članovi administracije mogli bi da se pojave i nekadašnji kandidati u trci za nominaciju, kojima je, kako prenosi Si-En-En, podrška značajno porasla tokom vođenja kampanje, Spomenuta su i imena guvernera Vašingtona Džeja Inslija za Agenciju za zaštitu životne sredine, čija je kampanja bila orijentisana na pitanje klimatskih promena, kao i guvernera Montane Stiva Buloka za sekretara unutrašnjih poslova. Naravno, u slučaju da ne izbori mesto u Senatu na izborima 3. novembra.

Za državnog tužilaca pominju se imena Ejmi Klobučar i Kamale Heris. Uz napominjanje moguće saradnje sa senatorkom iz Kalifornije, mnogi ističu i Pita Butidžidža, navodeći da bi mogao da obavlja funkciju državnog sekretara ili sekretara odbrane. U moru imena pojavljuje se i Kris Kuns, senator iz Delavera.

Na pitanje o racionalnosti formiranja tima sastavljenog od nekadašnjih rivala u unutarstranačkim nadmetanjima, Džim Mesina, bivši Obamin savetnik, rekao je: „Vi posmatrate sve što oni rade. Videli ste sve njihove govore jer se kandidujete protiv njih. Mogli ste da shvatite da li umeju da komuniciraju, da vode poslove… Steknete potpuniju sliku o njima dok ste protiv njih“. Tome u prilog govori i slučaj Hilari Klinton, protivkandidatkinje Baraku Obami 2008, koja je tokom njegovog prvog mandata bila državna sekretarka.

Bajden je u aprilu najavio da su razmatranja o tome ko bi mogao da se nađe u administraciji i kabinetu već počela i da će se u tu naći novi, mladi ljudi. On je prilikom donatorskog skupa rekao da „postoji mnogo zaista kvalifikovanih ljudi sličnih mišljenja – ne radi se o povratku na 2008. ili 2012. godinu, već o značajnom koraku napred“.

Svakako, pre formiranja administracije i kabineta, prvi korak na ovom putu jeste potvrda predsedničke nominacije, a zatim i pobeda na predsedničkim izborima. Ukoliko je na Demokratksoj nacionalnoj konvenciji Bajden već izvestan pobednik, to sa predsedničkim izborima nije slučaj. Istina je da prema svim prognozama nekadašnji potpredsednik ima prednost, ali iskustvo Hilari Klinton iz 2016. godine može biti otrežnjujuće i za Bajdena.

Mina Radončić