Prošlih mesec dana je za Sjedinjene Američke Države prošlo ispunjeno kontroverznim odlukama i velikim dešavanjima – od velikih protesta u Mičigenu gde se zahtevalo brže otvaranje države, preko zatim najavljene odluke predsednika Donalda Trampa da će se državne granice otvoriti i da će se obustaviti vanredno stanje bez obzira na pandemiju i uprkos visokom broju obolelih i preminulih od virusa COVID-19, sve do velikih nemira zbog ubistva Džordža Flojda koji su se rasplamsali u velikim gradovima širom države i potpuno skrenuli fokus sa pitanja pandemije, ekonomije i vanrednog stanja na pitanja sveprožimajućeg rasizma u Sjedinjenim Američkim Državama. U protekla 24 časa mediji iz svih pedeset saveznih država su prijavili održavanje protesta na svojim teritorijama.
Hešteg koji je ponovo oživeo na društvenim mrežama je #blm (Black Lives Matter), a njegova popularnost posebno na platformama kao što su Twitter i Instagram omogućila je mnogima da se upoznaju sa trenutnom situacijom na ulicama Amerike, pružila uvid u razmišljanja (najčešće) mladih Afro-Amerikanaca, a takođe igrala i važnu mobilišuću ulogu u izvođenju velikog broja ljudi svih rasnih, verskih i etničkih pozadina na proteste. Na društvenim mrežama su sa ovim heštegom cirkulisale i mnogobrojne peticije, fondovi, kao i brojne liste knjiga i autora pretežno afro-američkog porekla koje objašnjavaju njihovo iskustvo sa američkim sistemom. Čitav hešteg je i trenutno izuzetno popularan, sa velikim brojem lajkova, deljenja i postovima iz čitavog sveta kojima se iskazuje solidarnost sa anti-rasističkim naporima u Americi.
U međuvremenu, nemiri širom saveznih država su uprkos oštrim merama za suzbijanje koje je odobrio predsednik Donald Tramp i dalje u toku i čini se da se neće zaustaviti uskoro. Uprkos tome što su početni bes i agresija učesnika zasad donekle primireni, tenzije rastu i na drugim mestima. Kako popularne društvene mreže ne poznaju granice nacionalnih država, postovi o nemirima u Americi naišli su na mnoštvo istomišljenika i to posebno na teritoriji Evrope gde se mnogi korisnici saosećaju sa onima koji protestuju i pritom smatraju da situacija u njihovim državama nije mnogo bolja. Više stotina (pretežno mlađih) građana je u Londonu 3. juna započelo protest sa parolama koje su gotovo identične onim u Americi: protestvujući u ime pravde za Džordža Flojda, protiv sistema zasnovanog na rasističkim osnovama i protiv policijske brutalnosti.
Teško je predvideti šta će se desiti sa ovim pokretom koji, iako poseduje ogromnu moć i potencijal na društvenim mrežama, i dalje ne uspeva da previše utiče na nosioce vlasti i korenite promene u sistemu. Jedni sve one koji učestvuju u protestima nazivaju kriminalcima koji žele da nametnu svoje stavove nasilnim sredstvima, a drugi hrabrim herojima koji s pravom žele da obore sistem koji se zasniva na rasnoj nejednakosti. U svakom slučaju, čini se da je ogromna mobilišuća moć društvenih mreža i spremnost na angažman mladih za ono što smatraju ispravnim ipak nešto na šta će nosioci vlasti morati da obrate više pažnje u budućnosti.
Jovana Rmuš
