Poslednjih dana kroz medije provejavaju vesti o kraju pandemije. Čini se to uprkos hiljadama novozaraženih i preminulih. Кraj prvog talasa pandemije se možda nazire negde na horizontu, ali nema garancija da se neće ponovo vratiti. Takođe, prestanak širenja, koga još uvek nema, neće doneti kraj problemima koji su njome izazvani.

Sjedinjene Države prednjače kada je broj zaraženih u pitanju. Imaju više od 740.000 registrovanih slučajeva i 39.000 ljudi koji nisu uspeli da se izbore sa ovim opakim virusom. Bez obzira na užasne brojke, predsednik Donald Tramp je pre nekoliko dana predstavio javnosti plan za otvaranje države koji se sastoji iz tri faze.

Pomenuti plan predviđa postepeno ublažavanje mera. Svaka od faza bi trebalo da traje najmanje dve nedelje, nakon čega bi bilo odlučeno može li da se pređe u narednu. Guverneri država će biti zaduženi za sprovođenje ovih planova, a po Trampovim rečima „neke (države) bi mogle da počnu sa otvaranjem još i tokom ovog meseca“. S obzirom na to koliko je američka ekonomija u poslednje vreme oslabila, Tramp želi da, što je pre moguće, vrati zemlju u normalne ekonomske tokove. Sa druge strane, brojni elementi Trampovog plana naišli su na kritike, ne samo demokrata, već i stručnjaka.

Koraci koji se nalaze u Trampovom planu nisu nesuvisli, ali SAD još uvek nema infrastrukturu za testiranje, nadzor i negu obolelih u velikim razmerama. To znači da postepeno popuštanje mera i otvaranje državne ekonomije možda još uvek nije dobra ideja jer može dovesti do naglog povećanja obolelih.

Iako Tramp planira ponovno otvaranje ekonomije već 1. maja, možda čak i ranije, nekoliko država želi da mere ostavi na snazi, bar još nekoliko nedelja, nakon čega će doneti odluku o njihovom eventualnom popuštanju. Postoje predviđanja da bi države kao što su Zapadna Virdžinija, Montana i Havaji mogle da se „otvore“ već početkom maja, tačnije 4. maja, dok će neke države morati da sačekaju kraj juna ili početak jula. Države koje bi polako počele da se otvaraju moraju da imaju i spremnu strategiju ponovnog suzbijanja u slučaju drugog talasa infekcije. Takav scenario ne bi trebalo da bude isključen, pogotovo imajući u vidu negativna iskustva Hong Konga i Singapura.

Kritičari ovog plana smatraju da bi, s obzirom na to da plan predviđa da guverneri donose konačnu odluku o dinamici ukidanja mera, Tramp lako mogao da prebaci krivicu i odgovornost na njih u slučaju ponovnog širenja Kovid-19. Takođe, većina kritičara se slaže da bi u slučaju preranog napuštanja mera socijalnog distanciranja pandemija mogla ponovo da izbije na jesen i izazove još razornije posledice nego sada. Ekonomska stagnacija je samo jedna od mogućih posledica.

Lideri svih država pogođenih virusom nalaze se pred izborom koji sasvim sigurno nije win-win i koji može da utiče na njihovu političku budućnost, kao i blagostanje njihovih država. Otvaranje države nalažu ekonomski razlozi. Recesija je izvesna i trenutno se samo radi na tome da bude što niža. Sa druge strane, prerano otvaranje može da donese rizike od novog talasa širenja pandemije. Dilema je hamletovska, biti ili ne biti, pogotovu za državnike koji su izbornoj godini (da li je neko rekao Tramp?). Imajući u vidu da nema pouzdanih predviđanja u pogledu posledica otvaranja ekonomije, lideri će morati da se oslone na sopstvene instinkte. U krajnjoj instanci, dobri instinkti su karakteristika dobrog državništva, pa „kom opanci Tom i Džeri“.

Minja Rogan