Situacija sa virusom korona u Sjedinjenim Državama sve je dramatičnija. Predsednik Tramp je u petak, 13. marta 2020. godine, proglasio vanredno stanje. Slično je postupio i najveći broj saveznih država. Kako će se sve to odraziti na preliminarne izbore Demokratske partije?

Dok su se proteklog vikenda oglašavale države u kojima je sprovođenje izbora bilo planirano tek za kraj marta (Džordžija i Luizijana), čini se da je odgovor nekih drugih izostao. Prvenstveno se to odnosi na Arizonu, Floridu, Ilinois i Ohajo, države gde se unutarstranački izbori održavaju u utorak 17. marta. Zvaničnici ovih država, uprkos činjenici da se i sami bore sa koronavirusom, odbijaju da izbore pomere za neki drugi dan.

Naročito pompu izaziva činjenica da se veliki broj glasačkih mesta nalazi u staračkim domovima i drugim udruženjima koja okupljaju stare. Upravo iz tih razloga, a uzimajući u obzir visoku stopu smrtnosti najstarije populacije od koronavirusa, koja iznosti približno 20%, predložen je niz mera, od izmeštanja biračkih mesta, promene načina glasanja, pomeranja samog glasanja za maj ili jun, do onih mera koje bi iziskivale da osobe koriste svoje hemijske olovke prilikom glasanja. U nekim okruzima na Floridi, izborni štabovi su, paradoksalno, ograničili količine sredstava za čišćenje i dezinfekciju, i apelovali na građane da ta sredstva ponesu od svojih kuća.

Neke države su, poput Ohaja i Ilinoisa, donele odluku o izmeštanju glasačkih jedinica iz staračkih domova, što je prouzrokovalo velike promene u „pet do dvanaest“. O tome na kom će se mestu izjašnjavati za svoje opcije i na koji način, birači će biti obavešteni putem mejlova, pisama koja će stizati na kućnu adresu, i drugim kanalima informisanja. Na Floridi, ipak, slična mera je izostala. Guverner ove države, Ron de Santis, proglasio je vanredno stanje prošle sedmice.

De Santis je doneo izvršnu naredbu kojom se zabranjuje poseta staračkim domovima onim ljudima koji bi mogli biti izloženi virusu. Sa druge strane, on je apelovao na izborne štabove da izmeste glasačke jedinice iz ovih objekata, što do sada nije naišlo na pozitivan odgovor. Ne treba zanemariti još jednu važnu činjenicu – Florida je jedna od država sa najvećim udelom lica starijih od 65 godina. Čak oko 20% populacije ove države pripada toj starosnoj dobi.

Značaj mera predostrožnosti valja posmatrati i iz ugla osoblja angažovanog za sprovođenje unutarstranačkih nadmetanja. U organizaciji ovakvih događaja učestvuje ogroman personal, a podaci iz 2016. ukazuju na činjenicu da su, na nacionalnom nivou, čak 56% tog personala činile osobe starije od 61 godine. Stoga, ne čudi što su stariji prethodnih dana mahom odustajali od svojih izbornih angažmana.

Važno je naglasiti da nemaju svi guverneri mogućnost odlaganja izbora. Ta opcija otvorena je u osam država, između ostalog i na Floridi (ne i u Arizoni, Ilinoisu ili Ohaju). Ali, kako prenosi Gardijan, zakonodavstvo se u ovom slučaju pretežno baziralo na prirodne nepogode i terorizam, ne na ovaj tip pretnje.

Veliko je pitanje kakav će uticaj imati situacija sa virusom korona na izlaznost birača, naročito u državama koje sutra otvaraju birališta. Međutim, teško je očekivati da eventualno smanjenje izlaznosti može dovesti do značajnijih promena u raspodeli delegata između Bajdena i Sandersa.

Da podsetimo, svoje predsedničke kandidate u utorak 17. marta biraće stanovnici Arizone, Ilinoisa, Ohaja i Floride (obe stranke). Džorždija i Luizijana, u kojima su izbori bili planirani narednih nedelja, odložile su izborne aktivnosti do 19. maja (Džordžija), odnosno 20. juna (Luizijana).

Nikola Lukić