S obzirom na činjenicu da je Džozef Bajden ostao bez konkurencije u borbi za demokratsku predsedničku nominaciju, u svojoj daljoj kampanji suočavaće se direktno sa Donaldom Trampom. Iako je prema najnovijim istraživanjima Bajden sa 48.3% podrške u prednosti u odnosu na Trampa (42.5%), do 3. novembra dug je put. Postoji niz pitanja i okolnosti koje će uticati na naklonost birača. Između ostalog, i stav dvojice kandidata prema Kini, trgovinskim sporazumima i međunarodnim pitanjima.
Iako je Bajden već najavio da bi se sa mesta predsednika pre svega posvetio rešavanju unutrašnjih pitanja, ulažući u radna mesta i infrastrukturu, činjenica je da bi po stupanju na dužnost bio primoran da donese brojne odluke koje se tiču trgovine. To uključuje odlučivanje o taksama koje je Tramp nametnuo za proizvode iz Kine, kao i carinama na čelik i aluminijum koji se uvoze iz Evropske unije, Kanade i drugih država. Takođe, morao bi da se suoči sa svim merama uvedenim tokom pandemije virusa korona, ali i da se posveti pregovorima o trgovinskim sporazumima.
Generalno, očekuje se da bi Bajden posle 4 godine Trampovih politika pod parolom “Prvo Amerika” uneo prijateljski pristup u američke trgovinske odnose. Međutim, on će pre toga morati da obezbedi podršku među radnicima i progresivnim biračima koji se godinama bore protiv sporazuma o slobodnoj trgovini. Tokom svoje kampanje nastojaće da pokaže kako je Trampova politika više naškodila nego bila od pomoći radnicima. Trampov trgovinski rat sa Kinom američke poslove je od jula 2018. koštao 50 milijardi dolara u dodatnim taksama i uništio izvoz u jedno od najvećih tržišta nakon što je Peking uzvratio istom merom. Iako je Tramp potpisao početni ugovor kojim se Kina obavezuje na kupovinu američkih proizvoda u vrednosti od 200 milijardi dolara u naredne dve godine, izbijanje epidemije virusa korona značajno je oslabilo tražnju ove zemlje i otvara pitanje da li će se ostvariti ugovorena kupovina.
S druge strane, Trampova kampanja nagovestila je da za cilj ima da diskredituje Bajdena upravo među navedenom grupom birača, napadima zbog uloge u promovisanju Obaminog trgovinskog sporazuma, Trans-pacifičkog partnerstva, kao i glasa za NAFTA 1993. godine. “Radnici i radnice širom zemlje moraju se podsetiti Bajdenove istorije sa trgovinskim sporazumima koji su se pokazali loše po radna mesta, kao što je TPP”, poručili su iz Trampovog tima.
Trampov tim sigurno neće zanemariti ni Bajdenov odnos prema Kini koji takođe predstavlja važnu temu tokom kampanje. Tako je prošle nedelje objavljen promotivni snimak nazvan “Džo Bajden nije u pravu poslednjih 40 godina” koji Bajdena prikazuje kao slabog lidera popustljivog prema Kini.
Neki analitičari navode da bi ova kritika mogla više da utiče na birače, s obzirom na činjenicu da poslednjih godina jačaju anti-kineski stavovi. Primera radi, istraživanje koje je sprovedeno krajem februara pokazuje da su stavovi Amerikanaca prema Kini lošiji negu u vreme nasilnog gušenja demonstracija na trgu Tjenanmen 1989. godine. Danas tek 33% građana SAD ima pozitivno mišljenje o ovoj državi sa Dalekog istoka. Međutim, važno je uočiti da su takvi stavovi prisutni uglavnom među republikancima i starijim Amerikancima, a u manjoj meri među demokratama i mladima, grupama koje će biti ključne za Bajdena u novembru.
Ono što bi Bajdena moglo više da “zaboli” jeste povezivanje sa sporazumima koji među delom stanovništva predstavljaju simbol negativnih posledica procesa globalizacije. Uticaj ove kritike se do sada pokazao ograničenim jer i pored ukazivanja na Bajdenove “loše odluke” povodom ovih sporazuma, Berni Sanders nije uspevao da ga porazi da unutarstranačkim izborima. Ipak, opšti izbori mogu imati drugačiji ishod jer ukoliko Bajden ne obezbedi partijsko jedinstvo, teško će 3. novembra odneti pobedu. Činjenica je da će i Tramp i Bajden tokom dalje kampanje pokušavati da steknu naklonost veoma velike grupe birača- radnika, a stavovi koje budu zauzeli prema navedenim pitanjima mogu biti odlučujući.
Ivana Milićević
