Konačnih rezultata još uvek nema, ali je pobednik kokusa u Nevadi već proglašen. Na osnovu rezultata sa polovine glasačkih mesta Berni Sanders vodi sa oko 40% glasova. Daleko iza njega su Pit Butidžidž i Džozef Bajden sa po 18%, Elizabet Voren sa 12%, Ejmi Klobučar sa 7%, Tom Stajer sa 3% i Talsi Gabard sa zanemarljivim rezultatom. S obzirom da je izborni prag u Nevadi 15%, ukoliko se ništa značajno ne promeni, na delegate mogu da računaju samo Sanders, Butidžidž i Bajden. Ovo je druga pobeda u nizu senatora iz Vermonta koja ga izdvaja kao lidera po broju osvojenih delegata i povećava mu šanse da pobedi na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji koja će sredinom jula biti održana u Milvokiju (Viskonsin).
Ko je zadovoljan rezultatima? Sanders, bez ikakvih nedoumica. Ne samo što je odneo ubedljivu pobedu u državi u kojoj je 2016 godine doživeo poraz od Hilari Klinton, već je pokazao da može da bude dominantan u rasno heterogenim državama. Zadovoljni što su uopšte „ostali živi“ jesu i Butidžidž i Bajden. Takođe, iako se njegovo ime nije našlo na glasačkom listiću, rezultatima može biti zadovoljan i Majkl Blumberg. Nema sumnje da će posle Nevade predstaviti sebe kao jedinog kandidata koji može da „stane na rep“ Berniju Sandersu.
Sa druge strane, razloga za nezadovoljstvo imaju mnogi. Pre svih, Elizabet Voren. Nije materijalizovala svoj briljantan nastup na devetoj debati Demokratske partije, i zaista se ne vidi šta više može da učini kako bi se odmakla od osrednjih rezultata i počela da osvaja delegate u većim brojevima. Rezultatima ne može biti zadovoljna ni Ejmi Klobučar. Njen neutemeljeni optimizam ne može da prikrije utisak da posustaje u trci. Što je najgore po Vorenovu i Klobučar, dobrim rezultatima ne mogu da se nadaju ni u Južnoj Karolini. Takođe, rezultat od 3% nije nešto što može da zadovolji Toma Stajera, dok za ostanak Talsi Gabard u trci nema racionalnih objašnjenja.
Ipak, čini se da je najnezadovoljniji ishodom kokusa u Nevadi, i uopšteno dosadašnjim tokom izbora, establišment Demokratske partije. Dešava im se isto što i republikancima 2016. godine i nemaju načina to da zaustave. Zajedljive opaske o Sandersu kao „socijalističkom kandidatu“ više „ne piju vodu“. Delom jer ogroman broj Sandersovih glasača ne vidi socijalizam kao nešto loše, a delom jer je velikom broju demokrata partijski establišment omraženiji od socijalizma. Zato svako ko bude percipiran kao „kandidat establišmenta“, nema velike šanse za pobedu u trci za demokratsku nominaciju.
Pre izbora u Južnoj Karolini 29. februara, demokrate već za dva dana očekuje debata u Čarlstonu. Već sada je jasno da će na njoj Blumbergovo mesto na „optuženičkoj klupi“ zauzeti Sanders i da će, kao i mnogo puta u poslednjih pet godina, biti „sam protiv svih“.
