Postoje dve epizode u Trampovom životu koje možda na najbolji način opisuju nešto što nam može pomoći da shvatimo kako je već u prvom pokušaju uspeo da za manje od godinu dana, potuče svih 16 protivkandidata na preliminarnim izborima u Republikanskoj partiji za predsedničke izbore 2016. godine i da sada, gotovo bez prepreka, korača ka republikanskoj nominaciji na predsedničkim izborima 2020. godine. Naime, u Kju Forest pripremnoj osnovnoj školi koju je on pohađao, a koja se nalazi u Forest Hilsu u Njujorku, negde u drugom razredu jedna od Trampovih školskih drugarica, Šeron Mazarela je reagujući na to što ju je mali Donald prethodno počupao za pletenice, udarila budućeg predsednika metalnom kutijom za užinu u glavu.[1]
Kako svedoči En Triz, dežurna nastavnica u školskoj kafeteriji tog dana, bez obzira na posledice sedmogodišnji Donald Tramp nije odustajao, nego je onako prpošno, iz poza kakvih ga danas znamo, sedeo i primao udarce, čekajući priliku da uzvrati. Naime, „Donaldovo ponašanje se nije menjalo…bio je tvrdoglav i odlučan“.[2] Po njenim rečima, „imao je običaj da sedi skrštenih ruku, s onim izrazom na licu – ja to zovem nabusitošću – i takoreći je čikao druge da kažu nešto što mu se ne dopada“.[3] Tramp jednostavno „nikad nije bio od onih koji će ustuknuti, ni kao klinac u vojnoj školi, i svakako ne sad na nacionalnoj pozornici“.[4]
Drugi važan događaj u njegovom životu je prerana smrt starijeg brata Freda od alkoholizma, kada je imao samo 43 godine. Naime, budući da je bio osam godina stariji, Fred Junior je trebalo da bude naslednik očeve poslovne imperije i bio je neka vrsta uzora svom mlađem bratu. Ipak, „posmatrajući kako Fredi ne uspeva da dobije Fredovo (misli se ona Trampovog oca Frenka Trampa-prim D. Ž.) odobravanje, Donald je počeo da veruje da njegovom bratu manjka čvrstina nužna za opstanak u njihovoj takmičarski raspoloženoj porodici“.[5] Budući predsednik je verovao naime da „Fredi naprosto nije bio nemilosrdan“[6] što posledično znači da su ljudi zloupotrebljavali tu činjenicu. Po rečima Fišera i Kreniša, dva meseca posle bratove smrti izjavio je da je „na bratovim greškama naučio da uvek drži sto posto podignut gard. Čovek je najgora od svih životinja, a život je niz bitaka koje se završavaju pobedom ili porazom… jednostavno ne smeš dozvoliti da budeš ničija budala“.[7]
Ta njegova crta da može da izdrži više nego ostali, da može da ode dalje nego ostali, da uvredi i slaže više nego ostali, ali i da istrpi uvrede i kopanje po svakom detalju privatnog i poslovnog života, a da mu „stomak“ nema problema sa tim, je nešto što Amerikanci zovu stamina (Stamina), a mi izdržljivost. Upravo ta izdržljivost, odnosno stamina, je kako kaže nepisano pravilo američkih predsedničkih izbora, jedan je od najvažnijih preduslova da postanete, ali i ostanete predsednik. Drugim rečima morate manijakalno voleti a istovremeno i mrzeti sebe, gotovo do ivice mazohizma, a nekad i preko toga. U svetu pametnih telefona, jutjuba, fejsbuka, instagrama i tvitera kada malo toga (ako išta) ostaje neotkriveno i tajno, još i više.
U tom smislu Donald Tramp je sjajno razumeo i „pročitao“ vreme u kojem živimo. Njegova upotreba tvitera „kao megafona prema svetu“ koji ukida posrednika između njega i njegovih glasača, može da se meri sa šampionima upotrebe tehnoloških dostignuća u političkom polju. Naime, Frenklin Delano Ruzvelt sa svojim čuvenim radio besedama, Džon Ficdžerald Kenedi sa TV nastupima, Barak Obama sa upotrebom fejsbuka 2008. godine, dobili su sa Donaldom Trampom i njegovim korišćenjem tvitera, ne samo tokom kampanje 2016. godine nego i u vreme predsednikovanja, ozbiljnu konkurenciju. Sa preko 11.500 tvitova, kako je to izračunao Njujork Tajms, samo u razdoblju od 20. januara 2017. do sredine oktobra 2019. godine, Tramp je zaista doneo revoluciju u upravljanju i obavljanju predsedničke funkcije.[8]
Njegov rat sa tzv. „dubokom državom“ i onim što se naziva spoljnopolitička zajednica iliti „BLOB“ (Ben Rods) može se pratiti tokom celokupnog vremena njegovog vladanja, a slučaj postavljenja američkog ambasadora u Nemačkoj, Ričarda Grenela na mesto vršioca dužnosti direktora nacionalne obaveštajne zajednice i na treću istovremenu funkciju, samo je najnoviji primer sumnjičavosti u znanja i savete tzv. eksperata i borbe protiv autoriteta. Po sopstvenim rečima još tokom studija na Vorton školi finansija, prestao je da ceni znanja tzv. stručnjaka, a reč profesor upotrebljavao je u pogrdnom smislu.
Po njegovim rečima nije mu trebalo dugo da shvati može da im stane na crtu.[9] Razlog za to je što se tokom procesa donošenja odluka bilo u privatnom životu ili biznisu/politici više oslanjao na sopstvene instinkte i ubeđenja nego na savete drugih. Njegova snažna takmičarska priroda naprosto nije priznavala nikakve autoritete osim sebe samog. Na ovogodišnjim izborima u kojima je on aktuelni predsednik (incumbent) to može biti i ključna prednost ali istovremeno i ključni nedostatak.
Dragan Živojinović
[1] Majkl Kreniš, Mark Fišer, Tramp – cela priča – ambicija, ego, novac i moć na američki način, Laguna, Beograd, 2016, str. 60.
[2] Isto.
[3] Isto.
[4] Isto, str. 31.
[5] Isto, str. 145.
[6] Isto.
[7] Isto, str. 146.
[8] Видети “How Trump reshaped the Presidency on over 11 000 tweets”, The New York Times, November 2 2019, https://www.nytimes.com/interactive/2019/11/02/us/politics/trump-twitter-presidency.html (приступљено 02. 11. 2019.)
[9] Majkl Kreniš, Mark Fišer, Tramp – cela priča – ambicija, ego, novac i moć na američki način, op. cit. str. 79.
