Nakon famoznog „Super utorka“ i nedavnih obustavljanja kampanja nekih od kandidata Demokratske partije, neke stvari su se iskristalizovale i postale jasne: dva glavna kandidata u trci za dekomratsku dominaciju biće Berni Sanders (Bernie Sanders), senator iz Vermonta, i Džozef Bajden (Joseph Biden), Obamin potpredsednik tokom oba mandata. Pored njih dvojice u trci je još uvek i Talsi Gabard, predstavnica drugog kongresnog okruga Havaja. Prava je enigma šta ona očekuje u celoj ovoj trci pored dvojice gorenavedenih favorita, s obzirom na to da su joj šanse za dobijanje nominacije srazmerne nuli. Pored pitanja ostanka Talsi Gabard u trci, koje ćemo za sad zanemariti, postoje još neka pitanja pitanja oko unutarstanačkih izbora na koja treba dati zadovoljavajući odgovor.
Jedno od takvih pitanja jeste upravo sledeće: Šta se dešava sa delegatima odustalih kandidata?
Majkl Blumberg i Elizabet Voren su doživeli katastrofalne rezultate na „Super utorku“, što je na kraju dovelo do toga da oboje okončaju svoje kampanje. Međutim, nisu oboje ostali praznih ruku. Blumberg je posle finalnog prebrojavanja osvojio 61, a Voren 64 delegata. Zajedno sa delegatima koje su osvojili Pit Butidžidž (26) i Ejmi Klobučar (7), kandidati koji su se povukli dan pred sam Super utorak, 158 delegata pod zakletvom je dodeljeno kandidatima koji više nisu u trci za nominaciju. Postavlja se pitanje šta se dešava sa njima dok se preostali kandidati nadmeću za famozni broj od 1991 delegata, koliko je potrebno za osvajanje demokratske nominacije?
Odgovor na to pitanje postaje važan tek ukoliko nijedan kandidat nema u startu samostalnu većinu delegata na konvenciji i bez delegata odustalih kandidata. Bajden i Sanders su kandidati koji prednjače po broju delegata i tako će biti do kraja same trke za demokratsku nominaciju. Trenutno je Bajden u prednosti sa 664 osvojenih kandidata u odnosu na drugoplasiranog Sandersa sa osvojenih 573 delegata.
Dve su važne stvari koje treba znati o tome šta se događa sa delegatima odustalih kandidata: prvo, niko im ne može reći kako da glasaju; i drugo, s obzirom da je određeni kandidat odustao, on će dobiti manje delegata nego što bi imao da je ostao do kraja u trci. Što se tiče prve tačke, Pravila Demokratskog nacionalnog komiteta kažu da će delegat koji je pod zakletvom „po svojoj dobroj savesti odraziti stav onih koji su ih izabrali“. To znači da na dan konvencije, delegati izabrani da predstavljaju kandidata koji je odustao uopšte ne moraju da glasaju za tog kandidata, niti za osobu koju je njihov kandidat podržao. Iz ovoga sledi da glasovi delegata odustalih kandidata koji su podržali Bajdena ne idu direktno njemu automatski, već oni glasaju samostalno, po svojim preferencijama.
Međutim, kandidati najčešće imaju relativno efikasnu kontrolu nad ljudima koji postanu njihovi delegati, što znači da će oni najčešće ostati lojalni svom kandidatu i podržati kandidata koga su oni podržali. Dodatno, postavlja se pitanje koliko će delegata pod zakletvom imati svaki od odustalih kandidata na nacionalnoj konvenciji, što uopšte nije jednostavna računica.
Postoje dve vrste izabranih delegata: prvi se dodeljuju za rezultate u saveznim državama na unutarstanačkim izborima i kokusima, dok se drugi dodeljuju na okružnom nivou (district level). Delegati na okružnom nivou su u suštini „zaključani“, pa će tako delegati koje je po ovom osnovu Majkl Blumberg osvojio na Super utorak, a Ejmi Klobučar i Pit Butidžidž u Ajovi i Nju Hempširu, biti računati na konvenciji. Međutim, delegati koji su dodeljeni za rezultate u državama najčešće se biraju kasnije na nacionalnoj konvenciji. Ako kandidat koji je prošao cenzus da bi osvojio državne delegate nije u trci kada dođe vreme da se ti delegati biraju i dodele – oni se uklanjaju iz računice, a delegati se proporcionalno raspoređuju ostalim kandidatima koji su uspeli da pređu cenzus, a i dalje učestvuju u trci za nominaciju.
Za sada se o pitanju preraspodele delegata odustalih kandidata i ne priča mnogo. Vreme će pokazati svoje. Ali ova složena procedura postaće veoma važna ako nijedan favorit ne bude mogao da osigura 1991 delegata pod zakletvom u prvom krugu. U tom slučaju, pravo glasa dobijaju i „super delegati“ – ugledni partijski funkcioneri, koji nisu izabrani na listi bilo kog kandidata i nisu pod zakletvom, te glasaju po svom nahođenju. Odgovor na pitanje da li će ovakvi mehanizmi raspodele uopšte biti važni, ili će jedan kandidat imati većinu već u prvom krugu, mogao bi da se nasluti već krajem ovog meseca.
Pavle Janošević
