Aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, sigurno korača ka statusu kandidata Republikanske partije na predsedničkim izborima 3. novembra 2020. godine. Posle „Super utorka“ i održanih unutarstranačkih izbora u 13 saveznih država, izvesno je da će se u Šarlotu između 24. i 27. avgusta republikanci odlučiti za pokušaj ponovnog izbora aktuelnog predsednika. Trenutni rezultat u kome Tramp ima podršku 830 delegata, dok se na drugom mestu nalazi Bil Veld sa svega jednim delegatom „zarađenim“ na kokusu u Ajovi, ruši bilo kakvu neizvesnost u ishod ovog nadmetanja. Čini se da će Tramp već do kraja marta uspeti da dostigne brojku od 1276 delegata što će i zvanično ugasiti nadu protivkandidata u drugačiji ishod.

Tramp definitivno neće doživeti sudbinu Džordža Herberta Vokera Buša koji je poslednji predsednik iz redova Republikanske partije kome se u pokušaju reizbora na unutarstranačkom nivou isprečio kandidat sa iole ozbiljnom podrškom. Rezultati koje je do sad Veld ostvario ne ukazuju na bilo kakvu sličnost sa Petom Bjukenenom iz 1992. godine koji je na preliminarnim izborima pošteno namučio Buša i doprineo njegovom porazu na predsedničkim izborima. Trampove pobede u Ajovi sa 97,1% i 39 delegata, Nju Hempširu 85,6% i 22 delegata, uz osvojene sve delegate koji su bili u opticaju na izborima 3. marta učvrstili su ionako već gotovo jednodušnu podršku koju Tramp uživa u Republikanskoj partiji.

Organizacione jedinice Republikanske partije u Arizoni, Nevadi, Južnoj Karolini, Kanzasu, Aljasci, a od 3. marta i Nju Jorku su otišle korak dalje i odlučile da bez unutarstranačkog nadmetanja svoju podršku pruže aktuelnom predsedniku. Podatak da Tramp u ovoj fazi ima nekoliko stotina puta veću podršku od protivkandidata adekvatno dopunjuje i srazmerno ista razlika u pribavljenim sredstvima za finansiranje kampanje. Prema podacima Federalne izborne komisije, sa blizu 218 miliona dolara Tramp je daleko iza sebe ostavio Velda sa nepuna 2 miliona. Sa tako niskim finansijskim učešćem u kampanji Veld nije ubedio birače da „Amerika ima izbor“ ili da „Amerika zaslužuje bolje“, kako glase neki od njegovih slogana.

Ispoljavao je Veld nadu u svojim javnim nastupima da može da ostvari zapažen rezultat u Juti (Tramp osvojio 88,4%, Veld 6,4%), Vermontu (Tramp 88,7%, Veld 10,4%) ili Masačusetsu (Tramp 86,7%, Veld 9,6%). Međutim, trenutno raspoloživi rezultati su ga brzo demantovali i, verovatno, umanjili nade za 10. i 17. mart kada će se održati izbori u Mičigenu i Floridi, državama za koje veruje da će mu pružiti respektabilnu podršku. Na drugoj strani, Tramp svojim svakodnevnim komentarisanjem unutarstranačke brobe u Demokratskoj partiji potvrđuje da se njegova nominacija ne dovodi u pitanje. Sa nestrpljenjem se čeka ko će biti kandidat demokrata koji će nakon iscrpljujuće i duge unutarstranačke kampanje morati da se suprotstavi odmornom i borbenom Trampu.

Marko Dašić