U 2020. godinu smo ušli s pričama kako negde u Narodnoj Republici Kini postoji izvestan virus koji može biti veoma smrtonosan. On je bio daleko kao i ljudi koji su umirali od njega. Nismo ih viđali, osim na televiziji koja je postala simbol laži i fikcije. Kada se taj virus razneo po celom svetu, postao je pretnja svim državama, svim zdravstvenim sistemima, ali i svim demokratijama, koje sada moraju da koriste malo manje demokratske mere u cilju sprečavanja dalje diseminacije ovih malih otrova (reč virus na izvornom — latinskom — jeziku znači „otrov“).

Virus korona — koji uzrokuje smrtonosnu bolest zvanu kovid-19 — je zakratko skrenuo pažnju s njegovog „kolege“, makar po imenu rekli bismo, koji može i te kako da bude smrtonosan za najstariju savremenu demokratiju. Taj „kolega“ ne napada organe živih bića, već se koncentriše na ona, naizgled neživa — na hardver i softver računara. Ejmi Klobučar, senator iz Minesote i bivši takmac za predsedničku nominaciju Demokratske partije, rekla bi da to nije samo puki hardver, već da je to „hardver naše (američke) demokratije.“

Iako podseća na filmski serijal Terminator, računarski virus koji može da sahrani američku demokratiju neće — ili ne bi trebalo — da izazove mnogo ljudskih žrtava.

„Ove činove gledamo kao nasumične i nepovezane, ali može da se uoči obrazac. U kibernetičkom ratovanju to se zove ubistveni niz“, komentar je Harija Harasa Hurstija, finskog programera i hakera, na nekoliko uvodnih svedočenja o navodnom ruskom mešanju u prethodne američke izbore. Hursti je ujedno i glavni junak novog dokumentarca „Ubistveni niz: Sajber rat protiv američkih izbora“ (Kill Chain: The Cyber War on America’s Elections, 2020) u režiji Sajmona Ardizona, Rasela Majklsa i Sare Til kojeg je izbacila američka kablovska televizija Ejč-Bi-Ou krajem marta tekuće godine.

Iako je Finac, naš glavni junak je odavno poznat američkoj javnosti jer je — tzv. Hursti hakom — 2005. godine uspeo da „hakuje demokratiju“ u istoimenom dokumentarnom filmu (Hacking Democracy, 2006) kada je preinačio rezultate koji su bili skladišteni u memorijskoj kartici proizvođača Dajbold elekšn sistems, koji je kasnije promenio ime u Premijer elekšn solušn. Ali „uređaj koji je Hursti hakovao 2005. godine upotrebiće 20 država u izborima 2020. godine.“

Hursti će u Ubistvenom nizu proputovati cele Sjedinjene Američke Države (SAD) u potrazi za odgovorima na pitanje da li je — i koliko — ranljiv američki glasački sistem. U tom putešestviju Hursti će iz Aljaske kontaktirati indijskoga hakera koji je „napravio haos“ u toj saveznoj državi u toku predsedničkih izbora 2016. godine. „Od tolikog ushićenja osećao sam se u tom trenutku kao bog“, svedoči haker pod pseudonimom „Sajber Zajst“.

Isto tako, Hursti će pokušati da rasvetli veoma kontroverzne izbore za guvernera Džordžije na kojima je republikanac Brajan Kemp pobedio za 1,4 odsto glasova svoju protivnicu Stejsi Adamas iz Demokratske partije.

Ovaj dokumentarac takođe sadrži brojne intervjue sa stručnjacima iz kibernetike, poznatim političarima kao i ljudima (koji su bili) na visokim funkcijama u SAD.

Iako je elektronsko glasanje samo jedan od izraza napretka u sferi kibernetike gde razvijenije zemlje vole da se šepure pred ostalima, ipak su ručno označeni listići „najbolja tehnologija za potvrdu glasova i glasača“, zaključio je Filip Stark iz Odeljenja za statistiku Univerziteta Berkli. Uostalom, setimo se kako je počela ova izborna godina kokusom u Ajovi.

Luka Totaj