Ubedljiva pobeda Bernija Sandersa na kokusu u Nevadi donela mu je vođstvo u broju delegata među kandidatima Demokratske partije, ali je i pokazala da uživa veliku podršku među pripadnicima manjinskih grupacija. Nevada, treća savezna država u kojoj se glasalo, bila je prva sa značajnim brojem manjinskog stanovništva i stoga prva u kojoj je sposobnost senatora iz Vermonta da oko sebe okupi pripadnike različitih rasnih i etničkih grupa došla do izražaja. Troje od desetoro stanovnika Nevade je latinoameričkog porekla, 10% populacije čini afro-američko stanovništvo, a 10% je poreklom iz Azije ili sa ostrva Pacifika. Za mnoge koji su mu u Nevadi poklonili svoj glas, Sanders, kao sin imigranata, predstavlja jednog od njih.
Prema rezultatima ulaznih anketa koje je preneo NBC News, Sanders uživa podršku čak 53% Latino i hispanoameričkih učesnika kokusa u Nevadi. Slede ga Džo Bajden sa 16%, zatim Pit Butidžidž sa 9%, te Tom Stajer sa 8% i Elizabet Voren sa 7% podrške među ovom demografskom grupom. Istraživanja su pokazala da je Sandersov program “Zdravstvena zaštita za sve” veoma popularan među latinoameričkim biračima, uprkos činjenici da je tokom kampanje bio kritikovan od strane najveće organizacije rada u ovoj državi, Kulinarske unije (Culinary Union).
Rezultati iz Nevade, iako još uvek nisu zvanični, ukazuju na Sandersovu sposobnost da privuče različite grupe birača, među njima i one koji su se mogili osećati zapostavljenim u Demokratskoj partiji, kao što su pripadnici lationameričkog stanovništva i članovi mlađe populacije. U pobedničkom govoru koji je u subotu uveče održao u Teksasu, jednoj od 16 država i prisajedinjenih teritorija koje će se izjašnjavati na Super Utorak, upravo to je istakao kao svoju najveću prednost u odnosu na Trampa i njegove saradnike: “Oni misle da će pobediti na ovim izborima tako što će ljude deliti na osnovu boje kože, mesta rođenja, religije ili seksualne orijentacije. Mi ćemo pobediti zato što činimo potpuno suprotno, mi ujedinjujemo ljude”. Sandersove pristalice zato ističu de će njihov kandidat okupiti sve one koji bi već inače glasali protiv Trampa, ali i privući nove kategorije glasača.
Međutim, postoji i „druga strana medalje“. Njegova pobeda eventualna pobeda u trci za demokratsku nominaciju suočila bi Demokratsku partiju sa mogućnošću da ovog leta na Konvenciji podrži čoveka koji formalno nije član ove partije i čiji program uglavnom nije popularan među tradicionalnim demokratskim biračima. Mnoge demokrate strahuju da bi takav ishod razjedinio partiju i doveo do podele biračkog tela, što bi u novembarskim izborima rezultiralo pobedom Donalda Trampa. Pored toga, ispoljavaju zabrinutost da bi Sandersova pobeda mogla da utiče i na ostale frontove na kojima se bore. Naime, smatraju da bi isticanje demokratskog socijaliste u prvi plan umanjilo šanse da ova partija osvoji nova mesta u Senatu, ali i da bi potencijalno moglo da je košta senatorskih mesta koja već ima u državama kao što su Mičigen i Viskonsin. Šta više, prisutan je strah i da bi izborom Sandersa na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, demokrate mogle da izgube većinu i u Predstavničkom domu.
Iako je pobedom u Nevadi Sanders znatno učvrstio svoju poziciju, ostali demokratski kandidati potrudiće se da na izborima u Južnoj Karolini 29. februara, a posebno tokom Super Utorka, situaciju okrenu u svoju korist. Izbori koji nas očekuju pokazaće da li je strah koji vlada među demokratama opravdan ili će senator iz Vermonta nastaviti da okuplja različite grupe birača i širi front protiv Donalda Trampa.
Ivana Milićević
