Jedanaesta debata između kandidata Demokratske partije za nominaciju održana je prekjuče pod veoma zanimljivim okolnostima koje su izazvane trenutnim planetarnim problemom virusa korona. Naime debata je umesto prvobitnog plana da bude održana u Arizoni održana u Vašingtonu, Distrikt Kolumbija. Dodatno, debata je prošla bez prisustva publike. Pravo za učešće na debati, po novim strožim kriterijumima, stekli su senator iz Vermonta Berni Sanders (Bernie Sanders) i bivši potpredsednik Džozef Bajden (Joseph Biden). Kandidatkinja Talsi Gabard nije ispunila ove uslove.
U doba virusa korona glavna tema širom sveta jeste upravo zdravlje i načini kojima se zdravsteni sistemi država bore sa novonastalom situacijom. To je glavni razlog žašto je debata protekla bez prisustva publike, uz velike mere predostrožnosti. Zdravlje i zdravsteni sistem su bili jedne od najvažnijih tema debate. Oba kandidata imaju svoju viziju o idealnom zdravstvenom sistemu koji po mnogo čemu nisu komplementarni. Ipak postoje i stvari oko kojih bi se složili, a odnosi se na to da sadašnji sistem ne valja. Obojica su na svoj način probali drugačijim taktikama da dopru do gledalaca: Sanders je adresirao i isticao nedostatke celog američkog sistema dok je Bajden govorio o borbi sa virusom korona kao o ratu.
Iako je dobar deo debate prošao u svetlu virusa korona i vanrednog stanja, možemo reći da su se potegla još neka od bitnih pitanja koja su već neko vreme aktuelna. Jedno od takvih pitanja jesu upravo dalji pravci kampanja dvojice najbitnih kandidata. Ono što je sigurno jeste da Sanders neće odustati, iako trenutno zaostaje za Bajdenom za oko 150 delegata, što i nije tako malo kako se čini. Uzroci ove razlike jesu Bajdenovi odlični rezultati ostvareni tokom „Super utorka“ i „Mini super utorka“.
Jedno od važnih pitanja koje prevazilazi i samu debatu jeste upravo ko bi od dvojice kandidata imao veće šanse da pobedi Trampa na izborima u novembru. Ovo je pitanje oko koga su mnogi podeljeni. Sa jedne strane, moglo bi se reći da Bajden kao kandidat establišmenta i centrista ima veće šanse da okupi prosečne američke glasače oko sebe. Međutim, po mnogima, što pokazuju i dosadašnji nastupi, debate sa Trampom bi se loše završavale po Bajdena. Bivši potpredsednik do sada se nije dobro pokazao u dosadašnjim debatama, što može biti veliki problem jer će se, u slučaju da bude nominovan, suočiti sa brbljvim Trampom čiji nastupi su veoma vatreni i veoma jako dopiru do gledalaca. Sa druge strane, po pitanju debata i govorništva bolji kandidat je svakako Sanders, koji je u dosadašnjim nastupima okarakterisan kao jedan od pobednika skorašnjih debata. Za razliku od Bajdena, Sandersov problem jeste upravo njegova ideologija i antiestablišment politika. Veoma su male šanse da bi Demokratska partija stala iza jednog takvog kandidata.
Jedini način kako pobediti Trampa jeste upravo ujedinjenje i konsolidacija Demokratske partije. Iako se trenutno bore međusobno za nominaciju, to je cilj obojice kandidata. To je jedini način kako bi se govorio o šansama protiv Donalda Trampa. Dodatno, jedna od stvari koje je Sanders poručio jeste da će podržati Bajdena ako ga pobedi, dok Bajden nije dao takvu ili sličnu izjavu.
Izbori za demokratsku nominaciju se nastavljaju u jednoj zanimljivoj atmosfereri koja je izazvana gorećim svetskim problemo virusa korona. Na današnji dan odvijaće se izbori u državama Arizona, Florida i Ilinois, dok su izbori u Ohaju odloženi zbog vanrednih okolnosti u vezi sa epidemijom virusa korona.
Pavle Janošević
