Druga i poslednja predsednička debata održana je noćas na Univerzitetu Belmont u Nešvilu, Tenesi. Moderatorka debate bila je Kristen Velker, reporterka NBC-ja i MSNBC-ja iz Bele kuće. Ova debata je trebalo da bude treća, međutim, nakon što je predsednik Tramp zaražen virusom korona nekoliko dana posle prve debate, Komisija za predsedničke debate odlučila je da promeni format druge debate tako da ona umesto uživo bude na daljinu. Predsednik Tramp, koji je do tada već izašao iz bolnice, rekao je da neće učestvovati u takvoj debati nakon čega je debata i otkazana. Umesto debate, oba kandidata imala su prošlog četvrtka događaje u town hall formatu gde su odgovarali na pitanja birača, Tramp je svoju imao na NBC-ju, a bivši potpredsednik Bajden na ABC-ju.

Uvod u prvu debatu je bio jako buran, pandemija tokom cele godine, protesti i neredi na ulicama zbog rasne nejednakosti i tek objavljena priča Njujork Tajmsa o Trampovom (ne)plaćanju poreza. Onda se desila prva debata gde oba kandidata suštinski nisu pokazali ništa osim sposobnosti da se svađaju i međusobno prekidaju i delovalo je da ne može napetije od toga, ali u poslednje 3 nedelje 2020. je još jednom pokazala o kakvoj se godini radi. Tramp je ubrzo zakačio Kovid-19, vrlo brzo se oporavio, povukao se iz debate, vratio se u kampanju, a u isto vreme su isplivali još neki podaci vezani za njegovo plaćanje poreza. U vezi Bajdena su isplivali novi podaci vezani za poslovanje njegovog sina u Ukrajini koji su bacili novo svetlo na tu priču. Bajdena nije bilo u kampanji poslednjih nekoliko dana, a Tramp je „dodao gas“ i držao više skupova dnevno. Uz sve to, do četvrtka popodne već je glasalo oko 47 miliona ljudi.  Sa svim ovim ušlo se u debatu, a zbog haotične prve debate, komisija je napravila promene u formatu tako da tokom prva dva minuta mikrofon kandidata koji ne govori bude isključen.

Sama debata je bila mnogo sadržajnija nego prva. Bilo je vrlo napeto između oba kandidata, ali se nisu prekidali ni izbliza kao u prvoj. Utisak je da su oba kandidata imala možda i svoje najbolje izdanje do sada. Tramp se popravio tamo gde je trebalo, a Bajden je bio nešto ofanzivniji nego u prvoj i preuzimao je inicijativu u nekim pitanjima. Pa, krenimo redom.

Prva tema bila je pandemija virusa korona. Oba kandidata su pričali svoje uobičajene priče. Tramp je govorio o tome da je situacija sve bolja, otvaranju ekonomije i proizvodnji zaštitne opreme i respiratora. Bajden je govorio o tome da administracija koja ima toliko žrtava usled bolesti ne zaslužuje da bude reizabrana i govorio o ljudima koji su nekoga izgubili i svom razumevanju za njihovu patnju. Takođe, obojica su oslikavali drugačiju sliku Amerike. Tramp je govorio da će pandemija proći i da su ljudi „naučili da žive sa njom“. Bajden je, s druge strane, govorio o tome kako nas čeka „mračna zima“ i kako su ljudi „naučili da umiru sa virusom“. Govorilo se i o vakcini i o odgovornosti Kine za pandemiju. Imali su i sukobe oko ponovnog otvaranja zemlje gde su, opet, imali svoje više puta ponovljene argumente kako treba ponovo otvoriti zemlju. Na kraju je Bajden opet govorio o ljudima koji su nekoga izgubili na šta je Tramp rekao da je to ono što političari rade.

Dalje se prešlo na temu nacionalne bezbednosti. Prvo na mešanje u izbore nakon jučerašnjeg izveštaja da se Rusija i Iran mešaju u izbore, ali ubrzo se krenulo na ono što se znalo da će doći – lične napade. Suprotno očekivanju, Bajden je krenuo prvi i napao Rudija Đulijanija kako širi dezinformacije koje plasira Rusija na šta je Tramp naravno govorio o svim optužbama koje su se pojavile na račun Bajdena i njegove porodice vezanih za poslovanje u Ukrajini i drugim zemljama. Bajden je sve to negirao i govorio kako su to sve dezinformacije i kako nije uzeo ni peni ni od koga i uzvratio vezano za Trampovo plaćanje poreza i za novu priču vezano za Trampov račun u Kini. Tramp se branio i rekao da mu taj račun nije u funkciji još od 2015. godine i u narednim minutima su se napadali vezano za optužbe za korupciju. Govorili su i o Kini i Severnoj Koreji gde je Bajden kritikovao Trampa zbog sastajanja sa Kim Džong Unom bez preduslova. Tramp se branio time da je uspostavio vezu sa Kimom zahvaljujući čemu SAD nisu u ratu sa Severnom Korejom na šta ga je, kako je rekao, 2017. upozoravao i sam Barak Obama. Segment je završen Bajdenovim obraćanjem da ljudi znaju ko je on i kakav mu je karakter i ko je i šta je Tramp. Na ovo je Tramp spremno uzvratio da se ne zna ko je Bajden ako su optužbe o korupciji tačne i da nije nevin kako se predstavlja što je verovatno bila i poenta optužbi.

Sledeći segment ticao se porodica i ekonomije i prva tema bila je zdravstvena zaštita. Tramp je govorio da se otarasio tzv. individualnog mandata koji je, kako je rekao, najgori deo Obamakera i da je, umesto da ga ukine, odlučio da napravi Obamaker boljim. Takođe je kritikovao Bajdenov plan govoreći da njegov plan znači da će vlada preuzeti zdravstvenu zaštitu. Bajden je rekao da će dodati „javnu opciju“ Obamakeru i nazvati ga Bajdenker. Tramp je tada napadao i Bajdena da je u politici 47 godina i da nije uradio ništa i kako je menjao svoje pozicije. Optuživao ga je i da je socijalista na šta se Bajden branio da je pobedio socijaliste i da je on Džo Bajden, a ne neki radikalni levičar. Nakratko je bilo reči i o ekonomskoj pomoći gde je Tramp optuživao demokrate da neće da usvoje novi paket pomoći dok je Bajden uzvraćao da paket, i da se dogovori, neće proći u Senatu. Imali su i okršaj vezan za male biznise i više ili niže poreze gde su obojica imali svoje standardne argumente. Govorilo se i o imigraciji i politici razdvajanja dece od roditelja. Tu je bilo međusobnih optužbi oko toga koja je administracija imala lošu politiku po tom pitanju i deluje da su nisu baš dokazali da su bolji od drugog.

Sledeći segment se ticao rasnih problema. Bajden se okrenuo svojoj taktici pričanja svojih ličnih priča govoreći o svojoj ćerki koja je socijalna radnica i o svom razumevanju za patnje i probleme Afroamerikanaca. Tramp je govorio o tome da Bajden samo priča a da sve što je uradio za Afroamerikance bio Krivični zakon iz 1994. (Crime Bill 1994) koji je doprineo da desetine hiljada Afroamerikanaca završe u zatvoru. Tramp je takođe spomenuo i to da je uspeo da usvoji reformu krivičnog pravosuđa i zatvorskog sistema, stvorio zone za investiranje u manjinskim naseljima i spasao istorijski crnačke koledže i univerzitete (Historicaly Black Colleges and Universities) koji nisu bili dovoljno finansirani. Spomenuo je i da to da su pre pandemije stope nezaposlenosti za sve rasne manjine bili najniže u istoriji. Bajden je govorio o svojim predlozima kako da pomogne manjinama i šta dalje treba uraditi za šta ga je Tramp opet napadao da je oduvek tu i da nije uradio ništa značajno po tom pitanju. Tramp je opet pričao o tome kako je uradio više za Afroamerikance nego ijedan predsednik uz izuzetak Abrahama Linkolna i stvarno nije jasno koja je poenta toga s obzirom da zaista teško da neko veruje u to.

Kako se debata bližila kraju prešlo se na klimatske promene. Tramp je govorio da želi najčistiju vodu i vazduh i kako je za vreme njegove administracije emisija štetnih gasova na istorijskom minimumu, ali je i kritikovao Pariski sporazum kao nešto što je Amerika potpisala, ali čega se drugi veliki zagađivači ne pridržavaju. Bajden je isticao urgentnost akcije po pitanju klimatskih promena i o tome kako njegov plan donosi i čistiju energiju i nove poslove. Tramp ga je kritikovao govoreći da je njegov plan preskup i da će uništiti ekonomiju i spominjao neke brojeve za koje je Bajden rekao da ne zna gde ih je našao. Ipak, vrlo brzo se povratio govoreći o energetskoj nezavisnosti i ekonomiji. Takođe je i napadao Bajdena vezano za jednu tehniku izvlačenja fosilnih goriva poznatu kao fracking koja upošljava mnoge ljude širom SAD. Bajden je tokom trke sa ostalim demokratama govorio da će se to ukinuti, ali u zadnjih nekoliko meseci ipak govori da neće zbog čega ga je Tramp i napadao, a Bajden se nije baš uspešno branio. Bajden je na samom kraju segmenta govorio i o tome da će njegova administracija raditi na tome da polako ukine i zameni korišćenje nafte i drugih fosilnih goriva i ukinuti subvencije za naftnu industriju. Tramp je na to reagovao, ali s obzirom da je debata bila na samom kraju, nije se razvila diskusija o tom pitanju, mada je sigurno da će iskoristiti Bajdenove reči narednih dana u reklamama, pogotovo u državama kao što su Pensilvanija, Ohajo i Teksas u kojima naftna industrija ima jako važnu ulogu.

Poslednje pitanje bilo je kratko i ticalo se liderstva. Bili su upitani šta bi poručili onima koji nisu glasali za njih na dan inauguracije. Tramp je govorio o tome da će se ujediniti kroz uspehe, naročito ekonomske koje će ostvariti, a onda je rekao i da će Bajdenova administracija doneti katastrofu. Bajden je govorio o tome da će biti predsednik cele Amerike, a ne samo demokratskih ili republikanskih država i govorio je o karakteru i tome kako Amerika zaslužuje bolje od Donalda Trampa.

Dakle, druga debata je bila mnogo sadržajnija i kvalitetnija nego prva, što i nije bilo naročito teško. Oba kandidata su imala svoje jake momente. Tramp se pokazao dosta bolje nego u prvoj, gradio je svoj slučaj i imao je jednu vrlo jasnu liniju napada na Bajdena koja se ticala toga da je Bajden u politici 47 godina i da nije uradio ništa od onoga što predlaže. U skladu sa time je govorio da Bajden „samo priča i ne ostvaruje ništa“ i da on ne bi ni bio u politici da on i Obama nisu odradili loš posao. Imao je i momenata koji mu nisu trebali, kao momenat kad se poredio sa Linkolnom i govorio da je najmanje rasistička osoba od svih prisutnih i neke kritike koje je uputio Bajdenovom planu za klimatske promene gde je, u nekim trenucima, delovalo da nije siguran o čemu priča. Međutim, najveća mana predsednikovog noćašnjeg nastupa je bilo to što je u više navrata pokazao nedostatak empatije, pogotovo vezano za pandemiju COVID-19 i rasne probleme što se može uklopiti u njegov imidž da je on taj koji radi, a ne priča, ali sigurno da će odbiti jedan broj ljudi od njega u trenutnom kriznom vremenu.

Bajden je, s druge strane, takođe imao dobro veče. Izložio je svoje stavove o borbi sa pandemijom, pokazao je empatiju i razumevanje onde gde Tramp nije pokazivao i bio je solidan u amortizovanju i uzvraćanju napada vezanih za korupciju mada se mora reći da će u jednom momentu sigurno morati da kaže šta je tačno njegov sin radio u Ukrajini i kakve veze on ima sa tim. Tamo gde je bio slabiji bilo je vezano pre svega za energetsku politiku i stavove oko fosilnih goriva. I Bajden je imao svoju jasnu poruku koju je istakao u par navrata, a to je da će on ujediniti zemlju bez obzira na partijsku pripadnost, naročito u momentima kada je Tramp kritikovao demokratske guvernere i Nensi Pelosi vezano za virus korona i ekonomsku pomoć.

Mogući ishodi? Tramp bi mogao da povrati neke republikance koji podržavaju njegove politike, ali su ostali razočarani njegovim izdanjem u prvoj debati dok Bajden nije imao velikih grešaka, što bi trebalo da mu pomogne da zadrži veći deo svoje baze. Ovim događajem je debatna sezona završena, izbori su 3. novembra, a oko trećine birača je već glasalo tako da nam ostaje da sačekamo i vidimo koja je konačna odluka koju će doneti američki glasači.

Nikola Milinković