Počevši od pandemije virusa korona i problema koje je ona donela, pa sve do brutalnog ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koje je rezultiralo velikim protestima, neminovno je, naročito u izbornoj godini, da će se svi ovi događaji posmatrati kroz prizmu predsedničkih izbora zakazanih za 3. novembar.

Iako se već odavno slutilo da će Bajden biti rival aktuelnom predsedniku, juče je to postalo i izvesno. Sakupivši 1995 delegata Bajden je osigurao svoje mesto na predsedničkim izborima. Čeka se samo još Demokratska nacionalna konvencija da se kandidatura zvanično i potvrdi.

Po nepisanom pravilu, aktuelni predsednik je gotovo uvek i pobednik na drugim izborima za predsednika. Koliko je Tramp u prednosti teško je merljivo. S obzirom na trenutno izrazito nepovoljnu situaciju u Americi i nemire koji okupiraju pažnju, izgleda kao da je predsednička kampanja ušla u neuobičajene tokove i dobila novi oblik.

Ako usmerimo pogled prema nacionalnim anketama videćemo da trenutno Bajden ubedljivo vodi protiv Trampa. Sa čak 51% stoji ispred aktuelnog predsednika koji, za sada, ima 41%. Čak i podaci koje je objavio Fox News idu u Bajdenovu korist. Konkretno u Arizoni, jednoj od ključnih država za izbore 2020, podaci pokazuju da Bajden vodi sa 46%, dok Tramp stoji na 42%, prenosi CNN.

Ipak, s obzirom da su procene promenljive, može se reći i da nisu sasvim pouzdane. Na primer, bivši predsednik Barak Obama je uoči oba izborna ciklusa imao tek minimalnu prednost u odnosu na svoje rivale, pa je na kraju izabran. Da nije samo ovo dokaz nepouzdanosti anketa dokazuju i izbori 2016. godine. Hilari Klinton je do samog izbornog dana ubedljivo vodila u svim anketama, čak je i na izborima dobila skoro 3 miliona glasova više, ali je na kraju imala 77 elektora manje.

Danas, kada govorimo o kampanji, moramo uzeti u obzir da se odvija tokom velike pandemije virusa korona, u vreme rekordno velike nezaposlenosti (iako je pre samo 3 meseca ona bila rekordno mala), u vreme nadolazeće recesije i trenutnih građanskih protesta i nemira. Trampova ključna pokretačka snaga jake ekonomije i rekordne zaposlenosti u martu pala je u vodu i postala je njegov najveći problem. Sa druge strane, podaci iz maja meseca idu Trampu na ruku jer je u tom mesecu stvoreno skoro dva i po miliona novih radnih mesta.  Kako će Amerikanci nakon ovih nezapamćenih scenarija koji su se desili u svega 3 meseca glasati, teško je tačno pretpostaviti. Jedno je sigurno – Amerika će glasati za čoveka za koga veruje da će doneti smirenje ove burne situacije.

Ako obratimo pažnju na trenutnu kampanju oba kandidata, videćemo da je Tramp od početka ove godine već potrošio ogromne svote novca na ad-ove u Ohaju, Vinskonsinu i Arizoni. Sa druge strane, Bajden je i dalje u samoizolaciji u Delaveru odakle se iz podruma svoje kuće oglašava snimcima i video porukama.

Ekonomisti skeptični, Bajden izolovan, Tramp odgovoran, a Amerikanci na ulicama. Kakav će biti konačan ishod ove situacije ostaje da vidimo. Izbori nisu danas nego za malo manje od šest meseci, a prošlih par meseci su najbolji dokaz koliko stvari mogu u tako kratkom periodu da se promene i preokrenu.

Minja Rogan