Bivši potpredsednik i pretpostavljeni predsednički kandidat Demokratske partije, Džozef Bajden, je ovog utorka posetio Filadelfiju (Philadelphia) gde je održao govor o protestima i neredima izazvanim ubistvom afroamerikanca Džordža Flojda od strane policajca u Minijapolisu (Minneapolis) i o reakciji predsednika Trampa na ove događaje. Odlazak u Filadelfiju i održavanje prvog javnog nastupa još od sredine marta označava početak Bajdenovog postepenog izlaska iz fizičke i političke izolacije u kojoj se nalazio zbog pandemije virusa korona. Ne samo da je ostao fizički „zarobljen“ u svom domu u Vilmingtonu (Wilmington), u Delaveru (Delaware), nego je veliku većinu političke pozornice prepustio svom političkom protivniku, trenutnom predsedniku Donaldu Trampu. Ipak, ova politička strategija, koja je privukla kritike nekih demokrata, se do sad pokazala kao relativno delotvorna, na šta ukazuju najnovije ankete političke popularnosti predsedničkih kandidata na nacionalnom nivou i u nekim ključnim saveznim državama.
Osim praktičnih razloga, izbor Filadelfije za mesto održavanja govora nosi i određenu dozu političke simbolike. Reč je o gradu u kojem su napisani i usvojeni Deklaracija o nezavisnosti i Ustav SAD, gde je Barak Obama 2008. godine održao svoj čuveni govor o rasi, i gde je Bajden tokom svog prvog velikog mitinga u 2020. godini obećao obnovu nacionalnog jedinstva u svetlu sve veće političke i društvene polarizacije. Sva tri događaja su u određenom smislu došli do izraza u Bajdenovom jučerašnjem govoru.
Reagujući na pretnju predsednika Trampa da će poslati vojsku u cilju održavanja reda u delovima zemlje koji su pogođeni demonstracijama, Bajden je američkog predsednika optužio za autoritarizam i uništavanje demokratskih institucija. Pre dolaska Trampa na mesto predsednika, postajala su mešovita mišljenja o uticaju njegovog predsedništva na američke političke institucije. Jedni su upozoravali na dolazak autoritarizma u Ameriku, drugi su pak verovali da će političke institucije uspeti da obuzdaju novoizabranog predsednika, treći su bili više zabrinuti njegovom znatno drugačijom vizijom američke spoljne politike.
U vezi sa rastućim rasnim tenzijama i političkom polarizacijom, bivši potpredsednik se nastojao predstaviti kao neko ko, za razliku od predsednika Trampa, ne raspiruje „plamene mržnje“, odnosno neko ko je faktor jedinstva, naročito u kriznim situacijama kao što je trenutna. Ipak, u nekim trenucima je i sam Bajden doprinosio daljim podelama i rastu tenzija u američkom društvu. Primer toga je njegova kontroverzna izjava u kojoj je, obraćajući se Afroamerikancima, rekao: „Ukoliko ne podržite mene, niste Afroamerikanci!”.
Konačno, osvrćući se na skorašnji slučaj policijske brutalnosti, te mirne i nasilne proteste koji su iz njega proizašli, Bajden je osudio bespotrebno nasilje sa obe strane (policije i demonstranata) i obećao da će u prvih 100 dana svog predsedništva sprovesti reformu policije. Upravo bi tragična smrt Džordža Flojda mogla predstavljati dodatnu političku motivaciju za ujedinjenje demokrata, izbor afroameričkog potpredsednika i masovni izlazak Afroamerikanaca na birališta u novembra.
Bojan Latinović
