Najveći politički skup Demokratske partije – Demokratska nacionalna konvencija – ove godine će se, usled pandemije virusa korona, održati u drugačijem formatu u odnosu na prethodne. Program Konvencije započeće večeras i održavaće se svake večeri zaključno sa 20. avgustom i obraćanjem predsedničkog kandidata, Džoa Bajdena.

Za partiju koja je u preliminarne izbore ušla sa velikim brojem kandidata, pozicioniranih na različitim delovima političkog spektra – od levice do centra – i iskustvom razjedinjenosti iz 2016. godine, najvažniji cilj ovonedeljne nacionalne konvencije jeste ostvarenje partijskog jedinstva. S obzirom na činjenicu da mnogi poraz demokratske kandidatkinje Hilari Klinton na predsedničkim izborima pre četiri godine vide upravo u neprevaziđenim razlikama između nje i njenog tadašnjeg rivala, Bernija Sandersa, demokrate će tokom ove nedelje posebnu pažnju posvetiti usaglašavanju stavova koje će omogućiti okupljanje birača oko zajedničke platforme na izborima u novembru.

Činjenica je da određene nezadovoljstvo među progresivnim krilom partije postoji: mnogi su iskazali neslaganje sa objavljenim rasporedom govornika na konvenciji, nezadovoljni što su priliku da govore dobili bivši gradonačelnik Njujorka, Majk Blumberg (Mike Bloomberg) i Džon Kejsik (John Kasich), član Republikanske partije i bivši guverner Ohaja, dok na listu govornika nisu dospela neka imena sa progresivnog krila, a Aleksandria Okasio Kortez (Alexandria Ocasio-Cortez) dobila je svega minut za svoje izlaganje.

Neki delegati Bernija Sandersa zakleli su se da će glasati protiv partijskog programa koji ne uključuje „Zdravstvenu zaštitu za sve“. Kako je primetio i Nil Sroka (Neil Sroka), direktor sektora za komunikacije preogresivne grupe „Demokratija za Ameriku“, „postoje ljudi koji su nezadovoljni ishodom preliminarnih izbora i svakako će postojati broj ‘neposlušnih’ među delegatima Bernija Sandresa“.

Međutim, atmosfera na ovogodišnjoj konvenciji može biti sumirana rečima Bernija Sandersa u razgovoru za CNN: „Uradiću sve što je u mojoj moći da se Donald Tramp pobedi, Džo Bajden bude izabran, i kada demokrate budu ostvarile kontrolu u Senatu i Predstavničkom domu, a Džo bude predsednik, uradićemo sve što možemo da mobilišemo ljude za progresivni program“.

Senator iz Vermonta će na konvenciji govoriti prve večeri, što znači da će imati prilike da učestvuje u postavljanju osnove za ovonedeljni program. Oba progresivna kandidata, Berni Sanders i Elizabet Voren, kao uostalom i većina progresivnih lidera i organizacija, podržali su Džoa Bajdena, kao i izabranu kandidatknju za potpredsednicu, Kamalu Haris. Činjenica je da će, s obzirom na to da je još pre osvojene nominacije Bajden počeo sa usvajanjem određenih progresivnih politika koje Sanders i Vorenova predlažu, ove godine biti lakše izgraditi zajedničku platformu u odnosu na 2016. godinu. Takođe se može uočiti i da je u odnosu na 2016. godinu razlika to što tada nije bio jasan značaj progresivnog krila. „Sada je jasno da će se Demokratska partija u budućnosti kretati u progresivnom pravcu“, kako primećuje Sroka. „Bajden je ovo potvrdio nazvavši se ‘prelaznim’ predsednikom – to pruža progresivcima dodatni prostor za osećaj uticaja u partiji“.

Još jedan činilac koji svakako doprinosi ujedinjenju jeste i okupljanje demokrata u cilju sprečavanja reizbora Donalda Trampa. Za razliku od 2016. godinu kada Tramp nije shvaćen kao ozbiljna pretnja, čini se da su demokrate sada spremne da se ujedine protiv „zajedničkog neprijatelja“, a da će se, baš kao što ističe Berni Sanders, o rešavanju međusobnih nesuglasica misliti nakon što je Tramp pobeđen.

Pa ipak, ostaje da se na samoj konvenciji vidi da li će demokrate uspeti da ostvare jedinstvo neophodno za pobedu na ovogodišnjim izborima. Program konvencije budno će pratiti i Trampova kampanja, koja će svake večeri nakon konvencije organizovati dnevni pregled događaja pod nazivom Pravi Džo Bajden, u okviru koga će se organizovati i panel-diskusije.

Ivana Milićević