Politička scena Sjedinjenih Država doživela je značajne turbulencije u prethodnih nekoliko meseci: borba protiv pandemije virusa korona je u punom jeku, Tara Rid (Tara Reid) je optužila Džozefa Bajdena (Joseph Biden) za seksualno uznemiravanje, a predsednička trka je dobila i novog učesnika u liku Džastina Amaša (Justin Amash) ispred Libertarijanske partije. Postavljaju se pitanja kako će ovi događaji uticati na birače i njihove preferencije i da li je došlo do nekih većih promena u javnom mnjenju? Istraživanje koje je sproveo Monmut Univerzitet (Monmouth University) iz savezne države Nju Džersi daje nam neke od odgovora na ova pitanja.

Istraživanje je sprovedeno na nacionalnom nivou i ono pokazuje da je Bajden očuvao prednost koju je imao u odnosu na Trampa ranijih meseci. Bivši potpredsednik trenutno uživa podršku 47% birača, dok je aktuelni predsednik na 40%, a Amaš na 5%. Koliko god se Amašovih 5% činilo minornim u odnosu na druga dva kandidata, njegov uticaj svakako ne treba zanemariti. To napominje i Patrik Marej (Patrick Murray), direktor istraživačkog instituta Monmut univerziteta. On navodi da u predsedničkim trkama gde nema izrazitog favorita, što je slučaj i ove godine, svaki glas može biti od ”krucijalnog značaja” za ishod izbora.

Ono što Bajdenu svakako ne ide na ruku su optužbe za seksualno uznemiravanje koje mu je krajem marta uputila Tara Rid, koja je početkom devedesetih godina bila zaposlena u njegovoj kancelariji dok je on služio kao senator savezne države Delaver. Velika većina ispitanika je čula za optužbe (86%), ali samo 37% smatra da su one istinite, dok 32% smatra da nisu. Ono što je i moglo da se očekuje je to da su partijske podele došle do izražaja i po ovom pitanju. Većina pristalica Republikanske partije smatra da su optužbe istinite (50% prema 17%), dok simpatizeri demokrata smatraju da nisu (55% prema 20%).

Još jedno od aktuelnih pitanja u SAD prethodnih nedelja je bio način na koji će se novembarski izbori sprovesti. Iako se pandemija virusa korona polako stišava, povratak na stanje pre njenog izbijanja će morati da sačeka. Zbog toga mnoge savezne države planiraju da glasanje sprovedu putem pošte, kako bi sprečili pojavljivanje novog talasa virusa koji je čitav svet stavio u stanje pripravnosti. Sa obzirom da većina država koje planiraju da glasanje organizuju putem pošte ima demokratsku većinu, ne čudi podatak da 66% pristalica Demokratske partije ovakav vid glasanja prihvata kao opciju, dok je taj broj daleko manji kod pristalica Republikanske partije i iznosi 35%.

Novinar CNN, Hari Enten (Harry Enten), analizirajući ove brojke, ističe da iako smo se suočili sa pandemijom koja će obeležiti jednu generaciju, podrška za oba kandidata je ostala gotovo nepromenjena. To, po njegovom sudu, ukazuje na činjenicu da birači imaju čvrste stavove o oba kandidata, koje je gotovo nemoguće promeniti. Međutim, bilo bi preterano proglasiti Bajdena za sigurnog pobednika, s obzirom da podrška naroda na nivou nacije (tzv. popular vote) ne garantuje i pobedu na izborima. Slična situacije se desila i 2016. godine kada je Hilari Klinton (Hillary Clinton) imala 2% glasova više, ali je Donald Tramp osvojio više delegata i na taj način postao 45. predsednik SAD. Ostaje nam da vidimo da li će Tramp taj podvig uspeti da ponovi i 3. novembra.

Vuk Mišković