Istraživanja javnog mnjenja u Americi su u najvećem broju slučajeva posvećena predstojećim izborima, izgledima dvojice kandidata, Donalda Trampa i Džozefa Bajdena, ali u poslednje vreme i stavovima birača o protestima, policiji i pokretu Black Lives Matter.
Prema poslednjim istraživanjima podrške na nacionalnom nivou, izgledi kandidata demokrata Džozefa Bajdena su bolji, s obzirom na to da uživa podršku 50% Amerikanaca, dok predsednika Trampa podržava 43%. Međutim, s obzirom na izborni sistem SAD, na konačan ishod izbora najznačajniji uticaj imaće rezultati koje kandidati ostvare u pojedinačnim državama.
Ako pogledamo istraživanja javnog mnjenja u poslednjih mesec dana u ključnim državama, za Bajdena uglavnom stižu dobre vesti. Možda najznačajniji korak za Bajdena je osetna prednost koju je ostvario u Mičigenu i Viskonsinu, državama u kojima je na izborima 2016. godine Tramp odneo pobedu sa razlikom manjom od 1%. Druge države koje će biti presudne za ovogodišnje izbore – Pensilvanija, Arizona, Džordžija, Teksas – nisu značajnije promenile svoje stavove u odnosu na prethodna istraživanja. Da ove države imaju važnu ulogu, svedoči primer Arizone, gde je 2016. godine predsednik Tramp odneo pobedu sa oko 3,5% razlike, dok danas Bajden ima podršku u proseku od oko 3%.
Kako ove rezultate analizira sajt FiveThirtyEight, Bajden se nalazi u prilično povoljnom položaju u svim ključnim državama. Međutim, dobro je zapaziti i da su sve ove države, sem Mičigena, više naklonjene republikancima nego što je to nacionalni prosek, što govori o mogućoj prednosti Trampa u Elektorskom koledžu. Prema ovim viđenjima, ukoliko Tramp uspe da osvoji Arizonu, uz države koje već pružaju podršku republikancima, izvesno je da bi mogao da pobedi.
Kolika je podrška za Black Lives Matter?
Od smrti Džordža Flojda, istraživanja javnog mnjenja su značajno usmerena ka pitanjima o rasi, krivičnom pravosuđu i pokretu Black Lives Matter. Prema istraživanju koje je sproveo Civiqs, u poslednje dve nedelje podrška pokretu Black Lives Matter porasla je gotovo za isto toliko koliko je bila u prethodne dve godine. Ovo istraživanje nam je otkrilo da većina američkih glasača podržava pokret, sa razlikom od 28% u odnosu na 17% podrške pre nego što je započeo najnoviji talas protesta.
Anketa sprovedena na Univerzitetu u Montmautu pokazala je da 76% Amerikanaca smatra rasizam i diskriminaciju „velikim problemom“, što je značajno bolji rezultat u odnosu na onaj iz 2015. godine. Ovakav rezultat prati i mišljenje 57% ispitanika da je gnev iza demonstranata potpuno opravdan, uz dodatnih 21% koji ga smatra delimično opravdanim. Značajno je zapaziti i da većina Amerikanaca veruje da u društvu postoji velika diskriminacija crnih Amerikanaca.
Poslednji događaji u SAD – ubistvo Džordža Flojda i potesti koji su usledili – pokrenuli su i pitanje reforme policije. Da je reforma potrebna potvrđuju i rezultati ankete Washington Post/ Schar School. Na pitanje da li je njihov stav bliži izjavi „policija u Americi je uvela izmene potrebne da se crnci tretiraju jednako kao belci“ ili „policija u Americi mora da nastavi sa izmenama da bi crnci bili jednako tretirani kao belci“, čak 81% Amerikanaca smatra da policija treba da nastavi sa izmenama, dok je samo 13% stava da je policija već izvršila potrebne promene.
Bez ikakve sumnje, svedoci smo vremena u kojima se odigravaju tektonske promene u pogledu unutrašnjih uređenja država, kao i međunarodnog poretka.
Aleksandra Baklaja
