Novo istraživanje koje je sprovedeno među registrovanim glasačima afro-američkog porekla pokazalo je da je veliki broj njih razočaran Demokratskom partijom i njenim kandidatima na unutarstranačkim izborima 2020. godine. Anketa koju je sproveo BlackPAC (organizacija za mobilizaciju i političko angažovanje Afro-amerikanaca) potvrdila je da, iako glasači u velikom broju podržavaju Demokratsku partiju i dele vrednosti koje proklamuje, više od polovine njih smatra da partija i njeni kandidati ne obraćaju dovoljno pažnje na probleme i pitanja koja se uže tiču afro-američke zajednice.
Iako je više od 70% anketiranih birača izjavilo da će glasati za predsedničkog kandidata partije, veliki deo njih je izrazio nepoverenje prema trenutnim opcijama i izrazio želju za nekom drugom opcijom. Za Demokratsku partiju i njene kandidate ovo su poražavajući rezultati s obzirom na to da su se godinama unazad oslanjali na čvrstu i nepokolebljivu podršku afro-američkog dela populacije. Doduše, slična situacija se ponavlja iz godinu u godinu. Uprkos brojnim kritikama od strane afro-američkog dela stanovništva, čak 88 procenata Afro-amerikanaca izašlih na predsedničke izbore 2016. godine podržalo je. Očigledno je prevagnulo to što je „kapriciozni milioner“, Donald Tramp, viđen kao lošija opcija po interese ove manjinske zajednice, a ne to što su verovali u kvalitete Hilari Klinton. Ovakvu tvrdnju potkrepljuje i činjenica da je na izborima 2012. godine izlaznost među Afro-amerikancima bila 66,6%, a četiri godine kasnije 59,6%.
Mnogi politički analitičari tvrde da rezultati ankete nisu iznenađujući, jer se ova situacija ponavlja sa svakim izbornim ciklusom. Afro-američki glasači uporno izražavaju svoju zabrinutost i rastuće nepoverenje prema demokratskim kandidatima za koje smatraju da se ne bave njihovim problemima dovoljno ozbiljno jer se oslanjaju na to da su im njihovi glasovi osigurani od samog početka. U krajnjoj instanci, to i jeste istina, s obzirom na to da u svakom izbornom ciklusu ogromna većina glasova Afro-amerikanaca pripadne demokratskim kandidatima. Valja reći i da njihovo izborno opredeljenje proizilazi iz činjenice da su na kraju prinuđeni da biraju onog kandidata za koga smatraju da je u boljem interesu njihove zajednice, a ne kandidata za koga zaista veruju da je bio najbolji izbor i pun paket.
Jedna činjenica koja dalje može poremetiti i demokratske i republikanske planove jeste selidba velikog broja afro-američkih glasača u države na jugu SAD. Ovakva promena u strukturi stanovništva po mnogima preti da u bliskoj budućnosti „promeni boje“ nekim tradicionalno „crvenim“ državama juga. Imajući to na umu, neki su kandidati svoje kampanje polako počeli da okreću ka afro-američkom stanovništvu. Blumberg i njegov tim su odnedavno počeli da ulažu velike količine sredstava u reklame i medije koji ciljaju afro-američke glasače i uspeli su da utrostruče podršku u odnosu na početak godine, po istraživanjima javnog mnjenja Univerziteta u Konektikatu. Bajden i dalje ima veliku podršku među ovom manjinskom zajednicom i grčevito se bori da zadobije njihovo poverenje u Južnoj Karolini. Sanders nastavlja da vodi intenzivnu kampanju, a Voren (koja iza sebe ima rasni skandal) i Butidžidž od početka daleko zaostaju i dobijaju daleko manje podrške ovog dela stanovništva.
Afro-američki deo glasača tradicionalno ostaje manje aktivan u mesecima pre novembra, da bi njihova izlaznost na predsedničkim izborima bila izuzetno visoka, te je teško u ovom trenutku proceniti koji od demokratskih kandidata ima prednost. Međutim jasno je da će nezadovoljstvo i nepoverenje ovako velikog dela populacije morati da se manifestuje u budućnosti i van konteksta predsedničkih izbora i veliko je pitanje kakve će posledice to imati za Demokratsku partiju koja se na afro-američko stanovništvo tako dugo oslanjala.
Jovana Rmuš
