Predsednik Donald Tramp u sredu je stavio veto na ,,Iran War Powers“ rezoluciju, dvostranački napor o ograničavanju vlasti predsednika da upotrebi vojnu silu protiv Irana bez odobrenja Kongresa. Kako prenosi CNN, u svojoj izjavi, Tramp je rezoluciju nazvao „veoma uvredljivom“, te dodao i da je to mera ,,zasnovana na nerazumevanju činjenica i prava“.
Međutim, Senat u četvrtak nije uspeo da obezbedi dvotrećinsku većinu neophodnu za poništavanje predsednikovog veta, čime nije uspeo da ograniči Trampove jednostrane odluke u odnosu prema Iranu. Sedam republikanaca se pridružilo demokratama u ovom pokušaju preglasavanja, ali to nije bilo dovoljno, jer je konačan rezultat bio 49-44. U odgovoru na ovo dešavanje, Tramp je naveo da ,,suprotno rezoluciji, Sjedinjene Američke Države se ne bave upotrebom sile protiv Irana.“
Kako prenosi The New York Times, senator Tim Kejn, autor rezolucije, istakao je da Kongres mora podržati dvostranački napor da se ograniči moć predsednika da uđe u rat sa Iranom, ili bilo koji rat, bez odobrenja Kongresa, dok predsednik Tramp ovu rezoluciju i pokušaj poništavanja veta vidi kao napor demokrata da podele republikansku partiju uoči predstojećih izbora. Ovo je inače sedmo Trampovo ulaganje veta do sada, dok je u američkoj istoji veto uspešno poništen 111 puta.
Kada je rezolucija usvojena u Senatu u februaru ove godine, za nju je glasalo osam republikanaca, da bi se u martu grupa republikanaca pridružila demokratama i pri glasanju u Predstavničkom domu. Tim Kejn je predstavio ovu rezoluciju nakon što je Tramp naredio ubistvo iranskog generala Kasima Sulejmanija, uz isticanje da se ova odluka ne tiče samo Trampa, već predstavlja potvrdu ovlašćenja Kongresa da objavljuje rat, navodeći da i Tramp i drugi predsednici ,,moraju uvek imati mogućnost da odbrane Sjedinjenje Američke Države od direktnog napada, ali da se njihovo ovlašćenje tu zaustavlja. Pokretanje rata zahteva raspravu i glasanje u Kongresu.“ Tramp je uložio veto u sredu, navodeći tom prilikom da ,,živimo u neprijateljskom svetu i Ustav pretpostavlja da predsednik mora biti u stanju da predvidi sledeće poteze naših neprijatelja i da, kao odgovor, preduzme brzu i odlučnu akciju. To sam i uradio!“
Pomenuto ubistvo generala Sulejmanija pokrenulo je niz negativnih događaja u odnosima SAD i Irana. Kao odgovor na ubistvo, usledio je iranski napad na američke baze u Iraku, zatim raketni napad na vojnu bazu Al-Taji i američki odgovora na to, da bi prethodnih sedmica odnosi bili zaoštravani ,,zveckanjem oružjem“ u Persijskom zalivu i nedavnom najavom produženja embarga na oružje Iranu.
Ivana Janković
