Jedno od ,,nepisanih pravila“ američkih izbora poslednjih decenija bilo je da kandidat koji pobedi na kokusu u Ajovi na kraju dobija i demokratsku nominaciju. Ovo pravilo je večeras srušeno – i to tako što se pobednik iz Ajove sam povukao iz trke manje od mesec dana od njenog početka!
Pit Butidžidž, pobednik kokusa u Ajovi i drugoplasirani po broju glasova u Nju Hempširu (sa jednakim brojem delegata kao i prvoplasirani Berni Sanders) najavio je u nedelju otkazivanje svih zakazanih aktivnosti u kampanji. Potom je odleteo nazad u svoj Saut Bend, grad u Indijani čiji je gradonačelnik bio do pre dva meseca, i tamo održao govor u kome je objavio povlačenje iz kampanje.
Šta može navesti čoveka sa odličnim uspehom u dve od četiri države u kojima su do sada održani izbori da se povuče iz trke ovako rano, i da ne sačeka čak ni ,,Super utorak“ kako bi procenio bolje svoje šanse da bude izabran? Odgovor, čini se, leži u tri faktora.
Prvi je taj što je do sada u unutarstranačkim izborima najbolje prošao Berni Sanders, čijoj se platformi Butidžidž kao centrista protivi, a za koga dodatno smatra i da ne može da pobedi Donalda Trampa. Stoga, Butidžidž želi da spreči dalju fragmentaciju umerenog liberalnog biračkog tela i da onemogući levoj struji da odnese pobedu i nominuje Sandersa, kome istraživanja javnog mnjenja inače daju prednost i u većini država u kojima se glasa na Super utorak. Dakle, povlači se u korist drugih sličnih kandidata koji su protiv Sandersa, što je faktički i naglasio u svom govoru.
Drugi razlog je činjenica da je na kokusu u Nevadi i izborima u Južnoj Karolini prošao prilično loše. Ključni razlog za ovakav ishod jeste izuzetno mali broj glasova koje je uspeo da dobije među latinoameričkom populacijom u Nevadi i afroameričkom populacijom u Južnoj Karolini. Ovakav ishod sugerisao je Butidžidžu da neće ostvariti dobar rezultat na izborima u državama ,,Super utorka“, u kojima postoji značajan udeo latino i afroameričkog stanovništva. Zato je bolje povući se sa pozicije trenutno trećeplasiranog po broju do sada osvojenih delegata, nego nakon izvesnog lošeg rezultata koji bi se dogodio prekosutra. Ovako se stiče utisak žrtvovanja sopstvenih šansi za veće dobro – za ujedinjenje umerenih snaga, kako bi se osvojila nominacija demokrata i potom u novembru pobedio Donald Tramp.
Treći razlog je činjenica da je u subotu u Južnoj Karolini ubedljivu pobedu odneo Džozef Bajden. Time se Bajden vratio na mesto ključnog kandidata establišmenta i umerenih demokrata, za koga se veruje da može biti ključni takmac Sandersu, a potom potencijalno i Trampu. U ovakvom kontekstu, Butidžidž bi verovatno izgubio u perspektivi deo svojih birača u korist Bajdena. Povlačenjem u ovoj fazi trke, stiče se utisak da je Butidžidž najviše pomogao upravo ovom kandidatu i da mu je povećao šanse da osvoji značajan broj delegata tokom predstojećeg ,,Super utorka“.
Ratni veteran iz Avganistana, nekadašnji gradonačelnik Saut Benda i prvi javno deklarisani homoseksualac u trci za predsedničku nominaciju povukao se iz ovogodišnje trke za predsednika – ali sa ozbiljnim zalogom za dalju političku karijeru. Potencijal koji je pokazao u Ajovi i Nju Hempširu će nesumnjivo pokušati da materijalizuje uskoro, bilo na narednim predsedničkim izborima, ili na izborima za neku drugu važnu funkciju, a možda čak i kao kandidat za potpredsednika Džozefa Bajdena, ukoliko bi on nekako uspeo da pobedi Sandersa i osvoji nominaciju Demokratske partije.
Milan Krstić
