Pobednici i gubitnici devete debate Demokratske partije u Nevadi

Pobednici i gubitnici devete debate Demokratske partije u Nevadi

Debate imaju dugu i važnu tradiciju u američkoj politici i društvu. Poslednjih decenija postale su jedan od najznačajnijih trenutaka u kampanji, mesto gde uverljivost i kolebljivost, grehovi iz prošlosti i planovi za budućnost, umor i polet, loše ili dobro veče, dobijaju višestruko snažnije efekte nego što bi ih imali svakog drugog dana. To su događaji u kojima graška znoja na licu, trenutak nepažnje, jedan pogled na sat ili loša šala mogu kod građana da poljuljaju poverenje u kandidata.

Iako ne postoji saglasnost u pogledu toga da li debate, predsedničke ili unutarstranačke, imaju presudan značaj na ishod izbora, nema sumnje da je njihov uticaj na tok izborne trke ogroman. Ukoliko se osvrnemo samo na početak 2020. godine, videćemo da je odličan nastup na osmoj debati Demokratske partije ostavio senatorku Ejmi Klobučar „u igri“, dok je očajan performans Džozefa Bajdena „uklonio“ nekadašnjeg potpredsednika sa mesta favorita za demokratsku nominaciju.

Deveta debata Demokratske partije, održana sinoć u Las Vegasu, došla je u vanredno važnom trenutku za sve kandidate. Dok se Ejmi Klobučar, Pit Butidžidž, Elizabet Voren svim silama bore za opstanak u trci, Džozef Bajden  se suočava sa prepolovljenom podrškom, Berni Sanders i Majkl Blumberg izdvojili su se kao najveći favoriti. Za Klobučar, Butidžidža, Vorenovu i Bajdena debata je bila možda i poslednja šansa da ubede finansijere kako su, i dalje, vredni podrške i da mogu da „trče“ izbornu trku do kraja. Verovatno je iz tih razloga rasprava bila žustrija od svih prethodnih.

Čini mi se da bi raspored kandidata, od pobednika ka poraženima, izgledao ovako:

POBEDNIK

Elizabet Voren: Nesumnjiva pobednica sinoćne debate. Senatorka iz Masačusetsa je u Las Vegasu imala svoj najbolji nastup do sada i to u trenutku kada joj je to najviše trebalo. Čini se da je učila na greškama koje je pravila na prethodnim debatama. Dok je ranije bila usredsređena gotovo isključivo na vlastiti nastup, sada je filigranski preciznim kritikama ogoljavala druge kandidate i izbijala im argumente iz ruku. Centralna meta bio joj je bivši gradonačelnik Njujorka, koga je vešto optužila za mizoginiju: „Želim da govorim protiv koga se borimo: protiv milijardera koji žene naziva debelim, masnim i lezbejkama sa glavom konja“ navela je Vorenova, dodavši „I ne govorim o Donaldu Trampu. Govorim o gradonačelniku Blumbergu“. Ovo su reči Elizabet Voren sa sinoćne debate o kojima će se sasvim sigurno govoriti u narednim danima.

VIŠE POBEDNICI NEGO GUBITNICI:

Berni Sanders: Nije uobičajena situacija da kandidat kome se daju najveće šanse za pobedu ne bude centralna meta debate. S obzirom da su reflektori bili upereni, pre svega, prema Blumbergu, senator iz Vermonta je vešto iskoristio takvu situaciju. One „udarce“ koje je dobio, dobro je podneo. Umesto odbrane, dao se u ofanzivu i nastavio sa svojim packama prema milijarderima i kandidatima koje milijarderi podržavaju. Dodatno je pojasnio prednosti koje, po njegovom sudu, predlog „Zdravstvena nega za sve“ (Medicare for all) ima u odnosu na predloge svih ostalih kandidata. Takođe, ukazao je na nepravednu poresku politiku koja trenutno vlada u SAD. Imajući u vidu očekivanja uoči debate, čini se da je Sanders prošao bolje od očekivanog, kao i da njegov rast, bar za sada, neće stati.

Pit Butidžidž: Nekadašnji gradonačelnik Saut Benda je imao značajan rast posle Ajove i Nju Hempšira, ali nije uspeo da ga održi. Pokušao je da izazove „iskru“ u svojoj kampanji agresivnim nastupom i oštrim kritikama upućenim drugim kandidatima. Ukazao je da je Sandersov plan „Zdravstvena nega za sve“ finansijski neodrživ, podsetio je senatorku Klobučar da u nedavnom intervjuu nije mogla da se seti imena predsednika Meksika, a prozvao je i Blumberga i Sandersa da uopšte i nisu demokrate. Čini se da je uspeo da „ostane u trci“, ali pitanje je da li će i istrajati.

NIT’ POBEDNIK, NIT’ PORAŽENI

Džozef Bajden: Još jedan od kandidata za demokratsku nominaciju kome je bio neophodan dobar nastup kako bi zaustavio prebeg pristalica u Blumbergov i Butidžidžov tabor. Imao je znatno bolju poziciju nego ranije, kada je u debatu ulazio sa pozicije favorita i bio izložen očekivanim napadima drugih kandidata. Kritike su ga sada zaobišle. Toliko, da se činilo kao da je zaboravljen, da ne kažem – otpisan. Njegov nastup je bio energičniji i ubedljiviji nego ranije. Uspeo je i sam, za promenu, da uputi kritike drugima. Pre svega nekadašnjem gradonačelniku Njujorka u pogledu istorijata njegovog odnosa prema ženama i manjinskim zajednicama. Ipak, teško je reći da je debata bila taj trenutak koji će načiniti preokret u kampanji nekadašnjeg potpredsednika.

PORAŽENI

Majkl Blumberg: Po običaju, nisu svi kandidati imali najbolji dan. Posebno se to odnosi na Blumberga koji s suočio sa lavinom napada u svom prvom pojavljivanju na debati Demokratske partije. Nekako je bilo i očekivano da će kandidat sa najvećim rastom i najviše novca biti izložen najžešćim napadima. Međutim, malo je reći da se nije dobro snašao i zato se sa pravom može reći da je upravo on najveći gubitnik sinoćne debate. Istina, bio je na sceni „sam protiv svih“, ali se čini da se „predao bez borbe“. U narednim danima videće se kakav će uticaj ovako loš nastup imati na dalji tok njegove kampanje.

Ejmi Klobučar: Posle fantastičnog nastupa na debati uoči Nju Hempšira, Ejmi Klobučar se znatno lošije pokazala u Nevadi. Nedovoljno dobro je odgovarala na kritike, dok njeni zajedljivi komentari nisu „pridobili srca“ publike. Možda je ova debata bila i poslednji šansa da senatorka iz Minesote očuva mesto u trci i šansu za nominaciju.      Nije je iskoristila na pravi način.

Sledeći važan događaj očekuje demokratske kandidate već 22. februara, kada će odmeriti snage na kokusu u Nevadi.

O autoru:

Stevan Nedeljković

Stevan Nedeljković je rođen 17.10.1987. u Kraljevu. Osnovne akademske Međunarodne studije završio je 2010. na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu je 2012. godine na studijama Međunarodne politike odbranio master rad pod nazivom „Diplomatske strategije uključivanja Južne Afrike u multilateralnu formu Brazila, Rusije, Indije i Kine (BRIC). Oktobra 2012. godine upisuje doktorske Međunarodne i evropske studije. Od 2014. godine je zaposlen kao asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Objavio je više autorskih i koauturskih članaka iz oblasti diplomatije, spoljne politike, međunarodnih odnosa i međunarodnih organizacija. Osnivač je i direktor nevladine organizacije Centar za društveni dijalog i regionalne inicijative u okviru koje je realizovao više od dvadeset edukativnih i istraživačkih projekata.