Nakon razočaravajućeg rezultata Džoa Bajdena u Ajovi (15,8%), usledio je još lošiji rezultat u Nju Hempširu gde je osvojio svega 8,4% glasova. U najvećem broju medija u Sjedinjenim Državama mogli su se čuti komentari kako su ovi rezultati znak da Bajden treba da se povuče iz dalje trke za demokratsku nominaciju, te da će ga slična sudbina zadesiti i na kokusu u Nevadi, koji će se održati 22. dana ovog meseca. Međutim, strogo faktografsko sagledavanje Bajdenove situacije može biti pogrešno.

Iako rezultati nekadašnjeg potpredsednika SAD jesu loši, treba imati u vidu da Ajova i Nju Hempšir stavljaju na raspolaganje nešto manje od 2% od ukupnog broja delegata koji će glasati na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, tako da je sama priča o kraju njegove kandidature, preuveličana.

U susret demokratskom kokusu u Nevadi, rezultati istraživanja javnog mnjenja daju Sandersu 25% podrške, dok je na drugom mestu Bajden sa 18%.[1] Pre Nevade, 19. februara će biti održana i debata među kandidatima Demokratske partije u Las Vegasu. Na njoj će učestvovati pored dva pomenuta kandidata, i Ejmi Klobučar, Pit Butidžidž, Elizabet Voren, ali i nekadašnji gradonačelnik Njujorka, Majkl Blumberg, koji svoju izbornu trku započinje na „Super utorak“.

Bivši potpredsednik predstavlja jednog od kandidata čiji se stavovi smatraju umerenim, te će na demokratskoj debati imati priliku da iznošenjem svojih ideja i veštom retorikom, popravi utisak u odnosu na prethodne debaterske okršaje. Bajden može imati prednost ukoliko se debata povede u pravcu politike poreza. Naime, kako se rasprava održava u jednom od najbogatijih gradova u SAD, poznatom po velikom broju kazina, to će biti izvrstan teren da privuče pristalice srednjeg i krupnog kapitala na svoju stranu. Pogotovu u trenutku kada mu novca za finansiranje kampanje ponestaje.

Za razliku od Vorenove i Sandersa, Bajden se ne zalaže za dalje povećanje stope poreza za bogate. Iako smatra da treba povećati porez na dobit sa trenutnih 21% na 28%, to je svakako niže od Sandersovih 35%. Prema pisanju magazina „The Hill“[2] Sanders predlaže i uvođenje poreskih kazni za prihode kompanijama, ukoliko postoji velika razlika između plate top menadžmenta kompanije i prosečne plate zaposlenog u istoj. Pored toga, predlaže i uvođenje poreza na finansijske transakcije, čime ciljano želi da utiče na poslovanje na Vol Stritu (Wall Street). Prisustvo Majkla Blumberga na debati će takođe biti od pomoći Bajednu u borbi sa „ratobornim“ Sandersom, s obzirom da dele slične stavove i uverenja.

Prema pisanju magazina „The Hill“[3], sindikat kuvara Nevade, jedan od najuticajnijih sindikata u Nevadi, bio je žestoko napadnut na društvenim mrežama od strane Sandersovih pristalica zbog deljenja letaka koji šalju poruku da će Sandersov predlog „zdravstvena zaštita za sve“ potpuno potisnuti sistem zdravstvene zaštite njihovog sindikata. Sanders je na ovo reagovao tek blagom osudom, rekavši da je bilo kakav vid političkog uznemiravanja neprihvatljiv. Ovakvu situaciju iskoristio je Bajden da istakne kako za njega vršenje ličnih napada na bilo koga u njegovo ime predstavlja dovoljan razlog za udaljivanje iz pokreta. Ove dve teze čine odličnu podlogu za Bajdenov nastup u sredu, te preostaje da ih na odgovarajući način iskoristi.

Iako su po broju osvojenih delegata Pit Butidžidž i Berni Sanders trenutno vodeći demokratski kandidati, njihov javni i scenski nastup je ipak dosta inferiorniji u odnosu na Trampov, te se ne očekuje da bilo ko od njih dvojice ima naročite šanse u direktnom okršaju sa trenutnim američkim predsednikom. Čini se da Bajden, sa druge strane, jeste kandidat koji u raspravama i trci sa Trampom ima najbolje šanse. U prilog ovakvoj tvrdnji ide i činjenica da je već ranije bio izložen verbalnim napadima Donalda Trampa, kao i da je relativno uspešno sa njima izlazio na kraj.

Bajdenova prednost u trci za demokratsku nominaciju jeste i osmogodišnje radno iskustvo u samom vrhu egzekutive. Takođe, uživa jaku podršku u Južnoj Karolini, naseljenoj pretežno afro-američkim stanovništvom koje je gajilo velike simpatije prema Obami, ali i njegovom tadašnjem potpredsedniku.

Iako je povlačenje istorijskih analogija u izbornim procesima opasno, ne treba ni prenebregnuti činjenicu da je Bil Klinton na unutarstranačkim izborima 1992. godine, takođe, izgubio u Ajovi i Nju Hempširu, i na kraju uspeo da postane kandidat demokrata na predsedničkim izborima. Šta više, uspeo je da iste godine da pobedi favorizovanog republikanskog kandidata, Džordža Buša Starijeg. Istorija može da se ponovi i sa Bajdenom.

[1] politico.com/news/2020/02/14/bernie-sanders-nevada-poll-115285

[2] thehill.com/policy/finance/483203-where-the-2020-democrats-stand-on-taxes

[3] thehill.com/homenews/campaign/483262-biden-urges-sanders-to-take-accountability-for-supporters-threats-on

Lazar Subotić