Nakon pobede na kokusima u Nevadi, Berni Sanders je definitivno postao jedan od favorita za osvajanje predsedničke nominacije Demokratske partije. Međutim, njegov put ka Beloj kući mogao bi biti otežan nedavnim komentarima koje je u emisiji “60 minuta” dao o Kubanskoj revoluciji i njenom vođi Fidelu Kastru.
Naime, Sanders je u intervjuu branio svoje komentare o Fidelu Kastru iz 1980-ih godina u kojima je hvalio neke mere koje je preduzimao ovaj komunistički diktator. Nastojao je da istakne pozitivne aspekte Kastrove vladavine, dok je istovremeno priznao da režim u Havani ima i svoje nedostatke.
“Mi se veoma protivimo autoritarnoj prirodi Kube, ali znate, nije fer kada kažemo da je sve loše” rekao je Sanders. “Kada je Fidel Kastro došao na vlast, znate šta je uradio? Sproveo je program masovnog opismenjavanja. Zar je to loša stvar? Čak i ako je to uradio Fidel Kastro?”
“Obrazovao je njihovu decu, dao im je zdravstvenu zaštitu – potpuno je transformisao društvo” rekao je senator iz Vermonta.
Nakon što je bio suočen sa činjenicom da režim u Kubi zatvara političke disidente i krši ljudska prava, Sanders je ukazao na to da se on, za razliku od Donalda Trampa, ne hvali dobrim ličnim odnosima sa svetskim autokratama poput Kim Džong Una i Vladimira Putina.
Sandersovi komentari su izazvali osude iz obe partije. Među kritičarima su se nalazili i neki njegovi demokratski rivali, poput Pita Butidžidža i Toma Stajera. Butidždidž je ukazao na potrebu nedvosmislene osude autoritarnog režima pod Fidelom Kastrom, dok je Stajer nazvao “neprikladnim” Sandersove pohvale iznete kubanskom diktatoru i njegovom programu masovnog opismenjavanja. Značajan deo ogorčenja došao je iz Floride, savezne države za poprilično velikom populacijom Amerikanca kubanskog porekla.
Ovaj samoproklamovani demokratski socijalista ima dugu istoriju izjava u kojima hvali autoritarne komunističke režime, koji u ideološkom smislu predstavljaju suštu suprotnost principima, vrednostima i idejama na kojima su zasnovane Sjedinjene Američke Države. On je 1988. godine, u predvečerje kraja Hladnog rata, posetio Sovjetski Savez i pohvalio sistem koji ima niže troškove stanovanja i zdravstvene zaštite.
Takve izjave mogle bi da budu izvor njegove slabosti i umanje mu šanse za izbor, naročito u zemlji koja je tokom Hladnog rata bila predvodnik borbe protiv komunizma i koja stoga gaji tradicionalno veliku averziju prema socijalizmu i komunizmu. Njegovo nastojanje da naglasi pozitivne elemente u socijalizmu moglo bi ići u korist Trampa, koji je u svoja prethodna dva govora o stanju nacije osudio ideologiju socijalizma i namere nekih demokrata da ga implementiraju u Sjedinjenim Državama.
Bojan Latinović
