Iz svog doma u Burlingtonu, u saveznoj državi Vermont, senator i kandidat za predsedničku nominaciju Demokratske partije, Berni Sanders, je ovog ponedeljka preko Skajpa razgovarao sa voditeljem Setom Mejersom (Seth Meyers) o budućnosti svoje kampanje i trenutnoj pandemiji virusa korona (KOVID-19).
Iako znatno zaostaje za svojim protivkandidatom Džo Bajdenom u pogledu broja osvojenih delegata, senator iz Vermonta je rekao da će ostati u trci usled uverenja da za njega i dalje postoji „uzak put“ ka nominaciji. Osim toga, on smatra da mu ostanak u trci pruža priliku da glasnije promoviše svoje progresivne ideje, kao što su univerzalno zdravstvo (Medicare For All), minimalna nadnica od 15$ po satu, plaćeno odsustvo i Green New Deal – paket mera za suzbijanje klimatskih promena.
Neki tvrde da Sanders zna da nema gotovo nikakve šanse da osvoji nominaciju, ali da ostaje u trci kako bi od Bajdena iznudio određene ustupke za svoje progresivne ideje i na taj način pomerio partiju više ka levo. On je već do određene mere transformisao Demokratsku partiju svojim učešćem u trci za demokratsku nominaciju 2016. godine. Od tog trenutka, neke njegove progresivne ideje su postale popularne do te mere da su ih prigrlili mnogi kandidati na ovogodišnjim izborima za američkog predsednika.
Međutim, kritičari tvrde da njegov ostanak u trci rizikuje da ugrozi jedinstvo Demokratske partije i time umanji Bajdenove šanse za pobedu nad Trampom u novembru. U pozadini ovog stava se nalazi uverenje da je Sanders doprineo porazu Hilari Klinton na izborima 2016. godine time što je ostao u trci za predsedničku nominaciju Demokratske partije duže nego što su mu to dozvoljavale realne šanse za njeno osvajanje.
Govoreći o neophodnosti pobede nad Trampom, kojeg je nazvao „najopasnijim predsednikom“ u savremenoj američkoj istoriji, Sanders je rekao da će, u slučaju da doživi poraz na unutarstranačkim izborima, pružiti podršku Bajdenu i učiniti sve kako bi osigurao njegovu pobedu na opštim izborima. Međutim, neki strahuju da javna podrška senatora iz Vermonta neće uroditi plodom. U potpori takvih tvrdnji oslanjaju se na iskustvo predsedničkih izbora 2016. godine. Tada je Sandersova podrška Hilari Klinton naišla na negativnu reakciju njegovih birača. Mnogi nisu izašli na izbore, a neki su čak glasali za Trampa kao znak protesta protiv (demokratskog) establišmenta.
S druge strane, optimisti tvrde da je Sandersov lični odnos sa Bajdenom bolji od onog koji je imao sa Klintonovom, te da progresivni birači gaje manju averziju prema Bajdenu i veću spremnost da stanu iza njega u izbornom sukobu sa Trampom. Takođe, većem jedinstvu unutar Demokratske partije, te većoj spremnosti demokratskih birača da glasaju za bilo kojeg demokratskog kandidata, doprinosi činjenica da demokrate sada mnogo ozbiljnije shvataju Trampa nego što je to bio slučaj na izborima 2016. godine. Tada se „laka pobeda“ pretvorila u „neočekivani poraz“.
Trenutna pandemija virusa korona i njene implikacije na način vođenja kampanje, te na izborni proces uopšte, su takođe bili predmet razgovora između Sandersa i Mejersa. Restriktivne mere, preduzete u cilju sprečavanja širenja zaraze, su rezultirale izmeštanjem kampanje iz fizičkog u digitalni svet. Umesto masovnih relija, kandidati se sada američkim biračima obraćaju putem društvenih mreža i uživo prenosa iz njihovih domova. Priznajući da je pandemija otežala vođenje kampanje, Sanders je ukazao na to da je njegov izborni tim uložio mnogo resursa u alternativne, odnosno digitalne načine promocije njegovih političkih ideja i komunikacije sa biračima.
Kada je reč o ekonomskoj dimenziji pandemije, Sanders je kritikovao paket ekonomske pomoći koji je nedavno usvojen u američkom Kongresu u cilju suzbijanja ekonomskih posledica pandemije. Uveren je da paket ne pruža dovoljnu pomoć nižim klasama, dok disproporcionalno veliku korist uživaju više klase i velike kompanije. Konačno, iskoristio je trenutnu pandemiju da naglasi prednosti svog predloga za reformu zdravstvenog sistema, tvrdeći da se aktuelni američki zdravstveni sistem pokazao kao neadekvatan za suočavanje sa globalnim zdravstvenim izazovima.
Bojan Latinović
