Nakon nekoliko nedelja intenzivnog dvostranačkog pregovaranja, Senat američkog Kongresa je u kasnim satima ovog utorka usvojio paket ekonomske pomoći koji je pre svega fokusiran na finansijsku podršku malim preduzećima. Paket vredan 484 milijarde dolara predviđa zajmove za mala preduzeća, farmere i poljoprivredna preduzeća, područja gde žive manjinske zajednice i dodatna finansijska sredstva za bolnice i testiranje na COVID-19.
Mala preduzeća koja dobiju zajmove neće biti u obavezi da ih vrate ukoliko ispune određene uslove, među koje spada neotpuštanje radnika. Pomoć farmerima i poljoprivrednim entitetima dolazi usled uverenja da su oni esencijalni faktori u trenutnoj borbi protiv pandemije. Iz tog razloga, predsednik Tramp planira da u svojoj odluci o suspenziji imigracije u SAD napravi izuzetak za sezonske radnike koji rade u sektoru poljoprivrede. Već i pre pandemije, poljoprivredni sektor u Americi je pretrpeo štetu od trgovinskog rata između SAD-a i Kine, što je rezultiralo u finansijskoj pomoći farmerima od strane američke vlade. Na zahtev demokrata, u paket su ubačeni zajmovi posebno namenjeni zanemarenim manjinskim zajednicama, među kojima se pre svega nalaze Afroamerikanci i Latinosi. Politički gledano, ovo bi se moglo interpretirati kao pokušaj demokrata da konsoliduju podršku kod demografskih grupa koje bi mogle igrati ključnu ulogu u izboru američkog predsednika na opštim izborima u novembru. Iako su uspeli da osiguraju dodatna finansijska sredstva za bolnice i testiranje, demokrate u ovoj rundi pregovora nisu uspele da obezbede željenu veću finansijsku podršku saveznim državama i lokalnim vlastima. Moguće je da će osim ove odredbe, demokrate pokušati da u budućim pregovorima proguraju i veće finansijske izdatke za organizovanje glasanja putem pošte. Ovaj metod glasanja je u poslednje vreme, naročito od izbora u Viskonsinu, postao predmet sve žešće dvostranačke debate.
Odmah nakon usvajanja paketa, lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schumer) je izjavio da u narednom periodu treba raditi na znatno većem paketu ekonomske pomoći, što je naišlo na neodobravanje lidera republikanske većine Miča Mekonela (Mitch McConnell). On je rekao da se donošenje budućih paketa ekonomske pomoći treba pauzirati barem dok se američki Kongres fizički ne sastane u punom sastavu, što je predviđeno da se desi do 4. maja. Suprotno od Mekonela, predsednik Tramp je pozdravio usvajanje budućih paketa ekonomske pomoći, te predložio da se u njih uvrste investicije za infrastrukturne projekte. Predsednikov entuzijazam oko državne potrošnje, koja je samo u poslednjih dva meseca iznosila oko 2,7 biliona dolara (2700 milijardi) se kosi sa njegovim predizbornim obećanjem da će smanjiti američki javni dug. Upravo je rast javnog duga bilo glavni razlog zbog kojeg su se republikanski senatori Rend Pol (Rand Paul) i Majk Li (Mike Lee) protivili usvajanju ovog paketa ekonomske pomoći.
Ovo je do sada četvrta velika finansijska intervencija koju su američki državni organi preduzeli u cilju rešavanja ekonomske i zdravstvene krize izazvane pandemijom virusa korona. Pre nešto manje od mesec dana, američki Kongres je usvojio istorijski gledano najveći paket ekonomske pomoći, vredan 2 biliona dolara (2000 milijarde), koji je ubrzo potom potpisao i odobrio predsednik Tramp. Veličina tog paketa i obim dosadašnje finansijske intervencije američke vlade pokazuje razmere ekonomskih posledica koje je za sobom ostavila pandemija. Sada se očekuje da i Predstavnički dom američkog Kongresa usvoji paket, što bi trebalo da se desi u četvrtak, a da ga potom potpiše i odobri predsednik Tramp.
Bojan Latinović
