Bivši potpredsednik, a sada već izvesno i predsednički kandidat Demokratske partije na opštim izborima novembra 2020. godine, Džozef Bajden, odneo je ubedljivu pobedu na unutarstranačkim izborima u saveznoj državi Viskonsin. Sa osvojenih 62,9% glasova, Bajden je sebi prigrabio 65 od ukupnih 88 delegata koji su bili u ponudi, dok je njegov progresivni protivkandidat, Berni Sanders, privukao 31% glasova i njima proporcionalnih 19 delegata.
Izbori su bili održani 7. aprila, dok je američka javnost na rezulate morala da čeka gotovo nedelju dana. Već dan nakon izbora (8. april), Berni Sanders je napustio trku za nominaciju, dok je 13. aprila, na dan objavljivanja rezultata izbora, odlučio da pruži i zvaničnu podršku Bajdenu. Ovim su izbori u Viskonsinu postali poslednji unutarstranački izbori Demokratske partije u kojima su učestvovala barem dva kandidata, i koji su stoga nosili određenu dozu kompetitivnosti.
Usled trenutne pandemije virusa korona, bilo je neizvesno da li će izbori biti održani u redovnom vremenskom terminu, ili će biti odloženi, kao što je bio slučaj u 15 saveznih država i jednoj teritoriji. Sve nedoumice po tom pitanju su bili rešene dan pre održavanja samih izbora, kada je državni Vrhovni sud blokirao odluku demokratskog guvernera Viskonsina, Tonija Eversa (Tony Evers), o odlaganju izbora za jun. Njegova odluka je takođe naišla na neodobravanje u republikanski kontrolisanom zakonodavnom telu ove savezne države. Ovo natezanje oko dana održavanja izbora je deo jednog šireg dvostranačkog sukoba oko metoda i poželjnosti održavanja izbora u trenutku kada pandemija uveliko hara zemljom. S jedne strane, republikanci se protive glasanju putem pošte, usled uverenja da se time povećava rizik od izborne prevare, te zahtevaju održavanje izbora u redovnim vremenskim terminima, uprkos potencijalno većim zdravstvenim rizicima po birače. Nasuprot tome, demokrate zagovaraju glasanje putem pošte ili pomeranje datuma održavanja izbora, u cilju minimizacije šanse za širenje zaraze.
Neki analitičari su u Viskonsinu videli poslednje uporište za Sandersa i njegove predsedničke ambicije. Istu prognozu su pojedini izneli uoči izbora u Mičigenu, koji su bili održani 10. marta, nedugo nakon što je Bajden ostvario iznenađujuće dobre rezultate tokom „Super utorka“. U obe države, Sanders je trijumfovao na unutarstranačkim izborima 2016. godine. Međutim, ankete koje su bile sprovedene uoči ovogodišnjih izbora u Mičigenu i Viskonsinu su ispravno pokazale da on u tim državama uživa manju podršku od Bajdena.
Zajedno sa još nekoliko saveznih država, Viskonsin spada u grupu „kolebljivih država“ (swing states) i pripada tzv. „pojasu rđe“ (rust belt), delu Amerike čije je ekonomsko nezadovoljstvo, izazvano višedecenijskom deindustrijalizacijom, poguralo Donalda Trampa ka Beloj kući. Stoga, značajan izborni uspeh u Viskonsinu za Bajdena predstavlja pozitivan signal o njegovoj elektabilnosti na opštim izborima u novembru.
Bojan Latinović
