Rezultati unutarstranačkih izbora Demokratske partije održanih u Ajovi i Nju Hempširu pokazali su da Pit Butidžidž ima veliku podršku među glasačima ovih država. Naime, razlika u procentima između njega i Sandersa bila je izuzetno mala, iako su istraživanja javnog mnjenja ukazivala da će ishod biti drugačiji. Međutim, ono što treba imati u vidu jeste struktura glasača koji su pružili podršku Butidžidžu. Bivši gradonačelnik Saut Benda imao je uspeha i u Ajovi i u Nju Hempširu uživajući podršku belog stanovništva, kome se i najviše obraća svojom kampanjom. Izostanak povezivanja sa Afroamerikancima, kao i Latinoamerikancima stavlja njegovu kampanju na metu brojnih kritika, s obzirom da bi nepovezivanje sa ovim grupama glasača moglo da ga košta podrške u izborima koji slede. Iako bi se očekivalo da će kroz svoju kampanju Pit Butidžidž nastojati da se što više poveže sa grupama koje su marginalizovane ili na neki način odvojene od većine društva, s obzirom na njegovu seksualnu orijentaciju i otvoreno ispoljavanje stavova o istoj, čini se da se on ipak zadržava na bogatoj i svakako privilegovanijoj klasi belaca.
U prilog tome govori i činjenica da su predstavnici LGBTQ+ zajednice nezadovoljni načinom na koji Butidžidž predstavlja njih kao društvenu grupu, što su mu i zamerili upadom na događaj koji je organizovan u San Francisku s ciljem prikupljanja sredstava za dalju kampanju. Naime, aktivisti ove zajednice smatraju da Butidžidž ne treba da predstavlja njihovu zajednicu sve dok izbegava da se obrati Afroamerikancima, Latinoamerikancima, ali i da podrži besplatno obrazovanje i zdravstveno osiguranje za sve, za koje se zalaže Sanders, što mu je definitivno povećalo podršku među ovim društvenim grupama u odnosu na 2016. godinu. U poređenju sa ostalim kandidatima Demokratske partije, Pit Butidžidž izvesno uživa manju podršku Afroamerikanaca, posebno u odnosu na Bajdena, za kog se prema istraživanjima očekuje da će imati više podrške među ovim biračima i od Bernija Sandersa.
Podeljenja su mišljenja o daljim koracima koje bi Butidžidž mogao da preduzme kako bi prikupio i ovaj deo biračkog tela. Neki analitičari smatraju da će angažovanjem ljudi „na terenu“ pokušati da im se približi, dok su objašnjenja drugih mnogo jednostavnija – oni prosto ne predstavljaju njegovu ciljnu grupu. Međutim, svakako da treba biti oprezan sa takvim stavovima, s obzirom da slede održavanja kokusa u Nevadi i Južnoj Karolini, gde je demografska struktura stanovništva različitija u odnosu na prethodne dve države. Ostaje da vidimo da li će Butidžidž menjati pristup ovim biračima i da li će uspeti da nađe uspešniji način da im se približi, s obzirom da bi izostanak ovog dela glasača mogao puno da ga košta.
Miljana Jovanović
