Otvaranje ekonomije podrazumeva novu nadu za one ljude koji su izbugili posao i koji su u teškoj finansijskoj situaciji, što je osnovni cilj predsednika Trampa, čini se spremnog na ishod u kom će od virusa umreti mnogo više od dosadašnjih 85 000 Amerikanaca.

U analizi Stivena Kolinsona koju prenosi CNN, ocenjuje se da se predsednik Tramp insistiranjem na otvaranju ekonomije direktno obraća mnogim milionima Amerikanca koji su takođe žrtve pandemije, ali koji su cenu platili svojim poslom, a ne svojim životom. Kako je ekonomija osnovno čime se Tramp vodio i u predizbornoj kampanji 2016. godine i tokom svog predsedničkog mandata, smatra se da bi ovakva poruka mogla da ima odjeka.

Prema podacima Federalnih rezervi, oko 40% otpuštenih u mesecu martu dolazi iz domaćinstava koje zarađuju manje od 40 000 dolara godišnje. Sa trenutnih 36 miliona ljudi bez posla, predsednik Tramp zasigurno toliko insistira na otvaranju države imajući u vidu da su ljudi tolerantni prema zatvaranju samo na određeno vreme. S toga ne čudi što je predsednik Tramp podržavao konzervativne demonstrante koji su protestvovali protiv demokratskih guvernera koji su naredili zatvaranje.

Insistriranje predsednika Trampa da otvori ekonomiju dovodi ga u sukob sa mišljenjem stručnjaka i odbacivanja njihovih preporuka. Jedan od poslednjih ovakvih sukoba je usledio i sa pozivom predsednika Trampa za otvaranje škola, sa čime se nije složio Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za zarazne bolesti, kao i sa drugim sličnim predloženim merama predsednika Trampa.

Ovo pitanje nije značajno samo za predsednika Trampa, već i za demokrate i Džozefa Bajdena. Čini se da za Bajdena otvoreno suprostavljanje ekonomskom otvaranju u ekstremnoj situaciji predstavalja političku odgovornost. Demokrate će, čini se, morati i da se nose sa rizikom da budu viđeni kao tvrdoglavi neprijatelji povratka na posao i odgovorni za dugoročne gubitke posla.

Strategija predsednika Trampa, ili, kako se možda čini – „kockanje“ sa virusom, može biti i uspeh i neuspeh. Nažalost, opet sve zavisi od virusa. Ukoliko pandemija popusti, a države uspeju da se vrate u normalan život i da se polako oživi ekonomija, predsednik bi mogao dobiti sve zasluge za svoje rane pozive da se ekonomija ponovo pokrene, što bi mu bio veliki korak napred ka ostanku u Beloj kući i nakon novembarskih izbora.

S druge strane, ako otvaranje država izazove ponovno aktiviranje virusa i rast zaraženih, mnoga pitanja u vezi sa vođstvom predsednika Trampa kroz ovu krizu bila bi dovedena u pitanje. Od ugrožavnja ljudskih života, do nanošenja još veće ekonomske štete, drugi mandat predsednika Donalda Trampa bio bi neizvestan.

Ovakva strategija može da se pokaže i veoma uspešna s obzirom na to da i istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su građani najviše zabrinuti za ekonomiju. Prema jednoj od anketa, 55.6% ispitanika izjašnjava se kao izuzetno zabrinuto za ekonomiju SAD, dok druga pokazuje da čak 88% ispitanika smatra da epidemija predstavlja najveću opasnost po nacionalnu ekonomiju, a tek 64%  opasnost po zdravlje.

Prema nekim od poslednjih istraživanja, trenutna podrška Trampovim merama i načinu prevazilaženja posledica virusa korona iznosi 43.3%, dok oko 52.5% ne podržava. Udeo Amerikanaca koji odobravaju odgovor predsednika Donalda Trampa na virus korona se, prema ovom istraživanju, smanjio za oko 4% u poslednjih mesec dana, ali je ostao stabilan u odnosu na prethodnu nedelju (43.5%).

Međutim, treba imati na umu da ukupna podrška radu predsednika Trampa, prema različitim istraživanjima objavljenim u prethodnih nekoliko dana, varira od ne baš sjajnih 41%, sve do veoma solidnih 51%. Zbog toga je još uvek nezahvalno donositi zaključke o izbornim šansama na osnovu trenutnog stanja u podršci građana, bilo Trampovim merama u borbi protiv pandemije, bilo njegovom ukupnom radu.


Aleksandra Baklaja