Četiri meseca smo daleko od Nacionalne demokratske konvencije, ali nas rezultati unutarstranačkih izbora već sada upućuju da će kandidat Demokratske partije na predsedničkim izborima 3. novembra biti bivši potpredsednik SAD, Džozef  Bajden. Nakon izvanrednih rezultata na „Super utorak“ i još boljih na „Mini super utorak“, Bajden je znatno uvećao razliku između njega i Sandersa u broju osvojenih delegata. Trenutno ih ima 879, nasuprot Sandersovih 726. Međutim, uticaj senatora iz Vermonta i dalje nije zanemarljiv. Iako mu nije pošlo za rukom da nadjača Bajdena, ostavio je raspolućenu Demokratsku partiju, koju sada Bajden mora da ujedini kako bi imao bar neke šanse protiv Trampa.

U skladu sa razvojem situacije oko COVID-19 virusa, koji se rapidno širi po SAD, Bajden je izašao sa planom za koji smatra da će uticati na njegovo suzbijanje. Kako prenosi magazin The Hill, u svom predlogu Bajden je izneo stav da je za uspešno suzbijanje epidemije virusa u SAD, potrebna dobra koordinacija na saveznom nivou, obezbeđivanje besplatnog testiranja, kao i raspoloživost testiranja i u manjim sredinama, a ne samo u velikim gradovima. Pored toga, pozvao je i na izradu adekvatnog ekonomskog odgovora na epidemiju, koji bi uključio plaćeno odsustvo za sve one koji su pogođeni epidemijom. Ciljna grupa koja bi imala najviše koristi od ove odluke jesu takozvani „plavi okovratnici“ i njihove porodice, kao i mali preduzetnici.

Stiče se utisak da u Bajdenovom planu ima dosta Sandersovih primesa. Iako je do sad važio za tipičnog predstavnika establišmenta, očigledno je da je Bajden uvideo da će mu u daljoj borbi biti potrebna šira podrška od one koju trenutno ima. Sanders je svoju kampanju usmerio protiv predstavnika krupnog kapitala i velikih korporacija, ali je takvim stavovima stekao podršku kod radnika, manjina i drugih ugroženih grupa. Kako kod ovih grupacija Bajden ne uživa naročitu podršku, pristupio je politizaciji zdravstvenog problema kako bi stekao njihove simpatije.

Bajden je pored toga, iskoristio priliku da istakne nemarnost i neozbiljnost Trampove administracije u borbi sa pandemijom. Kako navodi magazin The Hill, Bajden je istakao da je epidemija virusa otkrila teške nedostatke u radu trenutne administracije, te da su strahove javnosti dodatno pojačani manjkom poverenja u predsednika Trampa.

U skladu sa Trampovom odlukom da ograniči dolaske iz Evrope na trideset dana, Bajden bi nakon ovakvog poteza mogao da iskoristiti priliku da pristupi ujedinjavanju evropskih saveznika u NATO, čije je veze sa SAD, Tramp prilično oslabio. Uticaj i brojnost dijaspore država članica NATO u Sjedinjenim Državama mogu doneti značajnu podršku Bajdenu u daljoj borbi za predsedničku funkciju.

Ovi potezi mogu biti dvosekli mač za Bajdena. Kockarskim rečnikom, Bajden je pred odlukom da  svoj ulog postavi na „crno“ ili „crveno“, te da se nada da će kuglica pasti na polje na koje je položio ulog. Jednostavnije rečeno, Bajdenovo udvaranje Sandersovim pristalicama možda i neće imati takav efekat kakvom se Bajden nada, a sa druge strane može uticati na pad podrške kod njegovih trenutnih pristalica. Jedno je sigurno, samo ujedinjene Demokrate mogu da pobede Trampa na izborima 3. novembra.


Lazar Subotić