Nakon nekoliko meseci traganja i ispitivanja različitih opcija, bivši američki potpredsednik i pretpostavljeni predsednički kandidat Demokratske partije, Džozef Bajden, ovog utorka je za svog running mate-a izabrao bivšu rivalku u trci za demokratsku nominaciju Kamalu Haris (Kamala Harris). Time je ova senatorka iz Kalifornije postala prva Afroamerikanka i prva osoba indijskog porekla koja će, sada je to već izvesno, biti kandidatkinja za drugu najmoćniju političku funkciju u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kamal Haris pripada umerenom delu Demokratske partije i predstavlja jednu od nekoliko političkih figura na Bajdenovoj listi kandidata za njegovog potpredsednika. Osim Harisove, još neke ličnosti koje su se nalazile na toj listi su demokratska predsednička kandidatkinja Elizabet Voren (Elizabeth Warren), guvernerka savezne države Mičigen Grečen Vitmer (Gretchen Whitmer), kongreskinja iz Kalifornije Karen Bejs (Karen Bass), bivša Obamina savetnica za nacionalnu bezbednost Suzan Rajs (Susan Rice) i Stejsi Ejbrams (Stacey Abrams), bivša kandidatkinja za guvernera savezne države Džordžije 2018. godine.
Postojale su podele oko toga koji potpredsednik će povećati Bajdenove šanse za pobedu na opštim izborima u novembru. Neki su u Vorenovoj videli šansu za ujedinjenje progresivne i umerene frakcije Demokratske partije. Drugi su smatrali da je izbor Vitmerove neophodan ukoliko se žele osigurati savezne države koje pripadaju tzv. Pojasu rđe (Rust belt), gde je Tramp jedva odneo pobedu 2016. godine i gde će se voditi važna politička borba i ove godine. Bilo je i onih koji su verovali da Bajden treba konsolidovati svoju veliku podršku među Afroamerikancima, naročito nakon ubistva Džordža Flojda krajem maja i politizacije pitanja rasne pravde u Americi.
Tokom predsedničke debate sa progresivnim protivkandidatom Bernijem Sandersom u martu, Bajden je obećao da će, ukoliko osvoji nominaciju, za svog potpredsednika izabrati ženu i da će za sudiju američkog Vrhovnog suda postaviti nekoga ko pripada afroameričkoj zajednici. Kao neke od glavnih kriterijuma pri izboru potpredsednika, Bajden je naveo iskustvo, zajedničke političke ciljeve i sposobnost da zauzme poziciju predsednika ukoliko to bude bilo potrebno.
Odnos između Bajdena i Harisove je imao svojih uspona i padova tokom vremena. Tokom predsedničkih debata u okviru unutarstranačkih izbora Demokratske partije, Harisova je kritikovala Bajdena zbog njegove saradnje sa segregacionistima u prošlosti i zbog njegovog protivljenja određenim političkim merama čiji je cilj bio desegregacija škola. S druge strane, ona mu je pružila podršku nakon „super utorka“ i uoči „mini super utorka“, kada su u trci za predsedničku nominaciju Demokratske partije suštinski ostala samo dva kandidata – umereni Bajden i progresivni Sanders. Svojom umerenošću i pripadnošću političkom establišmentu, Kamala Haris bi mogla podriti napore Trampove predizborne kampanje da Bajdena predstave kao nekoga ko podilazi radikalnoj levici, ali bi istovremeno mogla da otuđi deo progresivno orijentisanih birača iz Demokratske partije.
Bojan Latinović
