Bajden ujedinjuje Demokratsku partiju

Unutarstranački izbori u Demokratskoj partiji održani 17. marta bili su, sasvim očekivano, pod snažnim uticajem proglašene pandemije virusa korona. Međutim, isti stav je samo delimično validan kada je reč o rezultatima. Oni su, baš kao u svim saveznim državama u kojima je održano martovsko opredeljivanje birača, u potpunoj saglasnosti sa istraživanjima javnog mnjenja objavljivanim u susret izbornim danima. Debatovanje o izbornim platformama koje im je prethodilo, možda i poslednje sučeljavanje Bajdenovih i Sandersovih argumenata, nije značajno promenilo već formirane stavove birača.

Čak se ni izlaznost nije bitnije smanjila uprkos skepticizmu povodom legitimiteta u ovim okolnostima sprovedenog izbornog procesa. Razlog tome delimično leži i u činjenici da je samo na Floridi oko 2 miliona ljudi iskoristilo pravo na rano glasanje pre izbornog dana. Podatak da se radnici na biračkim mestima nisu pojavljivali, da su kasnili ili da su mnoga mesta premeštena ili zatvorena, nije bitnije promenio tok procesa.

Džo Bajden je već viđen za kandidata Demokratske partije 3. novembra 2020. godine. Dodatno ojačanje podrške, posle oživljavanja u Južnoj Karolini, apsolutne pobede tokom „Super utorka“, „Mini super utorka“, usledilo je i posle izbora u Arizoni, Floridi i Ilinoisu. Sanders je i pre toga bio u velikom zaostatku. Taj zaostatak bio je višestruk: u broju osvojenih delegata, država u kojima je pobedio (svega 7 od 26), a na kraju i u procenama za narednih 117 dana do Demokratske nacionalne konvencije. Činila se suviše optimističnom teza da Sanders 17. marta mora da pobedi sa procentualnom razlikom višom od 8% kako bi održao dah u ovoj trci koju polako i teoretski gubi. To je bilo teško očekivati iz još jednog razloga. Sanders je i 2016. godine u ovim državama izgubio od Hilari Klinton.

Imajući u vidu težak poraz u Mičigenu pre 7 dana, državi koja je te iste 2016. godine bila ‘Sandersov potpis’, bilo je jasno da će morati da se desi čudo kako bi se vratio u trku kao relevantan takmac. Isto se može reći za poslednju trećinu država u kojima se još nisu održali izbori. Sada procene stavljaju Sandersu na teret još teži zadatak: pobede sa razlikom višom od 20%. Podsetimo se, senator iz Vermonta je to do sad učinio jedino i to u svom Vermontu. Fundamentalna promena njegove kampanje koju su njegove pristalice prizivale posle „Super utorka” nije se dogodila.

Ni sam Sanders kao da nije verovao u sopstveni uspeh. U retkim trenucima tokom debate 15. marta, kada se doticao mogućeg uticaja virusa na izlaznost svojih glasača, izgledao je unapred razočarano. I vizuelno, i retorički. Slično je zvučao i u utorak veče, kada su biračka mesta bila zatvorena. Ne komentarišući preterano preliminarne rezultate, dodatno se založio za svoje ideje. Tražio je 2000$ za svako domaćinstvo tokom trajanja krize, odnosno da se ni ne pomišlja na obustavu isplate zarade zaposlenima čak i na onim poslovima koji propadaju. Ni u ovom, za unutarstranačku kampanju pogubnom trenutku, nije odustao od svog programa. Uverava nas da neće napustiti kampanju i na osnovu dva dodatna indikatora: dan pre izbora uspeo je da prikupi još 2 miliona dolara za predizborne aktivnosti; u državama gde su izbori predviđeni za kraj aprila vidljivo je prisustvo Sandersovog osoblja.

Bajdenov dosadašnji učinak navodi nas na drugačije zaključke. Vidljiva je njegova težnja ka ujedinjenju Demokratske partije, njenih registrovanih birača, ali i cele nacije bez obzira na ose podela. Broj kampanjskih aktivnosti usmerenih ka tom cilju naglo je porastao. U razgovoru sa Elizabet Voren najavio je da u prvih 100 dana od preuzimanja dužnosti neće biti deportacija, a istovremeno je istakao da će se založiti za proširenje mogućnosti da koledži i univerziteti budu besplatni za što veći broj studenata. Drugo, tokom debate glasno je izgovorio: „Ako Berni bude kandidat, ne samo da ću ga podržati, već ću i učestovati u njegovoj kampanji“.

Čini se kao da linija ideološke podele među kandidatima, tako često predstavljana kroz dilemu revolucija ili restauracija, postaje provizorna i nevažna. Izbori u Arizoni, Ilinoisu i Floridi su to i potvrdili. Ni demografija nije odigrala ulogu kako su neki možda očekivali. „Bajden je dobio glasove muškaraca i žena, glasača bele puti, Afro i Latinoamerikanaca, visoko obrazovanih i onih koji to nisu …“ slikovito je objašnjeno u analizi dnevnog lista The New York Times. Dominantno osvajanje gotovo svih okruga potvrdilo je da Mičigen, Misuri i Misisipi nisu bili slučajnost, niti izuzetak.

Bajden rezultate nije prihvatio osiono. Ostao je na istoj liniji argumenata kao i pre objavljivanja rezultata: nužno je ujediniti partiju kako bi se pobedio zajednički protivnik. U obraćanju iz svog doma u Vilmingtonu (Delaver), neposredno posle zatvaranja biračkih mesta, ukazao je na upadljivu razliku u taktikama i metodama političke borbe u odnosu na Sandersa ali je, kao retko kad do sad, potvrdio njihovu zajedničku viziju. Neko će ovo tumačiti kao pritisak na senatora iz Vermonta da napusti trku, ostali kao pokušaj prisvajanja uporišta njegovih birača i bez Sandersovog odustajanja.

Ukoliko se nastavi trend odlaganja izbora (Merilend, Kentaki, Ohajo, Džordžija, Luizijana), a najavljuje se da će tako biti u Porto Riku 29. marta, onda se Sandersove šanse da opstane dodatno umanjuju. Odlaganje izbora, u sinergijskom uticaju sa zamrzavanjem uobičajenih načina za vođenje kampanje, ostavlja Sandersa na (ne)milost izveštavanja o skorašnjim, za njega poražavajućim rezultatima.

Margina za povratak Bernija Sandersa se sužava, premda je matematički još uvek u igri. Analogija sa Bajdenovim nokdaunom iz Nju Hempšira koji se dogodio pre samo 35 dana nije primenjiva na ostatak izborne trke. Čak se ni u hokejaškoj utakmici ne očekuje da ekipa koja gubi ogromnom razlikom, igra na gostujućem terenu, sa ograničenim brojem svojih navijača na tribinama, napravi preokret u poslednjoj trećini. Pogled usmeravamo na Bajdenov cilj ujedinjenja partije, razvoj borbe protiv pandemije virusa korona, odnosno mogućnosti održavanja legitimiteta političkog procesa unutarstranačkih izbora u narednom periodu.

U javnosti se učestalo pojavljuju podsećanja na izbore održane tokom Građanskog rata, epidemije španske groznice 1918. godine ili tokom II svetskog rata. Već je začet optimizam povodom Bajdenovih rezultata u Arizoni. Pitaju se mnogi, može li Bajden 3. novembra da sruši i ovaj bastion Republikanaca u borbi protiv Trampa? Na drugoj strani nalaze se razlozi za oprez. Likovanje nad kriznom situacijom sa kojom se trenutno suočava Trampova administracija nije umesno, ali ni politički korisno. Džordža Vokera Buša su nakon krize uslovljene terorističkim napadom 11. septembra 2001. godine, odnosno Baraka Obamu posle duge borbe sa posledicama ekonomske krize, birači nagradili još jednim mandatom.

Marko Dašić