Iako je Džozef Bajden već izvestan predsednički kandidat demokrata, predviđeni preliminarni izbori se, ipak, moraju održati. S obzirom na situaciju koju je izazvao virus korona u SAD, mnogi unutarstranački izbori su odloženi, neki čak i po dva puta, te su sada poslednji prajmarisi u ovom izbornom ciklusu planirani tek za avgust mesec.
Do sada je ukupno 17 preliminarnih izbora odloženo, a neke od poslednjih država koje su to učinile su Pensilvanija, Njujork, Zapadna Virdžinija i Nju Džersi. Došlo je do pomeranja i po drugi put u Ohaju, Portoriku, Džordžiji, Luizijani i Konektikatu, te su sve ove promene značajno izmenile prvobitni kalendar ovogodišnjih izbora. Poslednji „veliki dan“ unutarstranačkih izbora i prvi u atmosferi virusa korona bio je 17. mart, kada su održani izbori na Floridi, u Ilinoisu i Arizoni i na Severnim Marijanskim Ostrvima. Od tog dana, samo još tri države su uspele da održe unutarstranačke izbore.
Pomeranje nas je dovelo do novog neočekivanog „mini Super utorka“ 2. juna za kada je čak 9 država zakazalo izbore, dok će se čak pet prajmarisa održati nakon 9. juna. Radi podsećanja, 9. jun je u redovnim okolnostima poslednji mogući dan za održavanje izbora bez kazne. Konektikat je u novonastalim okolnostima preliminarne izbore zakazao za 11. avgust, što je za sad poslednji zakazan datum u ovom ciklusu. Izbori u ovoj državi biće održani samo nedelju dana pre Demokratske nacionalne konvencije, koja je ranije i sama pomerena za 17. avgust u odnosu na predviđeno održavanje od 13. do 17. jula. Kako FiveThirtyEight prenosi reči Džoša Putmana (Josh Putman), u Konektikatu će biti najkasnije održani prajmarisi u modernoj eri predsedničkih unutarstranačkih izbora.
S obzirom na izvesnu nominaciju Džozefa Bajdena nakon odustajanja Bernija Sandersa, neki se možda pitaju zašto je uopšte potrebno nastaviti sa održavanjem preliminarnih izbora. Jedan od osnovnih razloga jeste što su nam delegati i dalje potrebni. Džozef Bajden ne može biti zvanično nominovan dok većina delegata ne glasa za to na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji. Drugi bitan razlog je što predsednička trka nije jedina stvar koja se nalazi na glasačkim listićima u mnogim državama. Situacija sa virusom korona je primorala i odlaganje 15 „izbora sa dna izbornog listića“ (down–ballot), koji se u mnogim državama održavaju istog dana kada i predsednički prajmarisi. Neke od poslednjih država koje su se susrele sa ovim problemom su Virdžinija, Mejn i Ajdaho.
Ne postavlja se više samo ni pitanje kada će primarni izbori biti održani, već i na koji način. Najveći broj država se odriče glasanja na biračkim mestima i prelazi na glasanje putem pošte. Međutim, države su na različite načine shvatile šta podrazumeva glasanje poštom, pa će tako svim glasačima u Merilendu i Montani biti poslati glasački listići, ali će oni kojima je potrebno imati i mogućnost da glasaju lično, dok će Kanzas i Juta u potpunosti zatvoriti glasačka mesta.
Da glasanje poštom nije tako jednostavno, svedoče i poslednji podaci savezne Komisije za izbornu pomoć da je u periodu od 2012. do 2018. godine oko 28,3 miliona listića ostalo neregistrovano. Neke države kao što su Oregon, Vašington, Kolorado sve izbore obavljaju isključivo poštom, što dokazuje da izbori na ovakav način mogu sasvim dobro da funkcionišu. Ova pitanja su danas vrlo relevantna s obzirom da će u ovogodišnjem ciklusu preliminarnih izbora glasanje poštom imati značajan udeo. Pitanje glasanja putem pošte biće posebno zanimljivo u budućnosti zbog različitih stavova koje po ovom pitanju imaju demokrate i republikanci.
Aleksandra Baklaja
