Aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država i kandidat Republikanske partije za predsedničke izbore 3. novembra – Donald Tramp je ponovo uzburkao američku javnost svojom izjavom, datom 23. septembra (sreda), da se neće obavezati na mirnu predaju vlasti, u slučaju izbornog poraza od svog demokratskog oponenta Džozefa Bajdena.
Trampove najave su izazvale vrlo oštre kritike od strane zvaničnika Demokratske partije, a naišle su i na osudu kod jednog broja istaknutih republikanaca (iako bez direktne konfrontacije sa predsednikom).
Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma Kongresa, je tokom jučerašnjeg dana poručila da se predsednik Tramp ne nalazi niti u Severnoj Koreji, niti u Turskoj (kao primerima autoritarnih režima), već u demokratskoj zemlji, te bi stoga trebalo da poštuje zakletvu datu nad Ustavom Sjedinjenih Država. Ona je pozvala birače da glasaju na novembarskim izborima, budući da bi jasni rezultati predstavljali najbolji odgovor (ili njenim rečima „protivotrov“) na sve sumnje koje Tramp iznosi. Lider Demokrata u Senatu Čak Šumer okarakterisao je Donalda Trampa kao najveću pretnju američkoj demokratiji i dodao da predsednik koji odbija da se obaveže na mirnu predaju vlasti, to uopšte i nije. Sličnog je stanovišta i Adam Šif, demokrata iz Kalifornije, predsedavajući Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma, koji je imao centralnu rolu u procesu impičmenta krajem prošle i početkom ove godine.
Korak dalje je otišao uticajni senator iz Vermonta Berni Sanders, učesnik na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj partiji (nakon izlaska iz trke otvoreno je podržao Bajdena), koji je u svom upečatljivom govoru na Univerzitetu Džordž Vašington, označio ovogodišnje izbore ne kao okršaj Donalda Trampa i Džoa Bajdena, već izbor između Trampa i demokratije – u kojem demokratija mora pobediti. Sanders je izneo i svoja zapažanja o kontinuiranim nastojanjima šefa države da dovede u pitanje integritet ili delegitimiše izborni proces, podsticanjem, pre svega, neutemeljenih priča o prevari koju nosi glasanje poštom (milioni Amerikanaca će ove godine izvršiti svoju građansku dužnost na pomenuti način, usled pandemije virusa korona), uz to primetivši kako je Tramp ovog puta otišao još dalje ka autoritarizmu.
Zanimljivo, iz kampanjskog tima demokratskog predsedničkog kandidata Bajdena stigao je komentar u kome se navodi da trenutni predsednik pokušava skrenuti pažnju sa katastrofalnih pogreški učinjenih za vreme njegovog mandata. Treba podsetiti, pak, da je ranije ove godine gostujući u jednoj emisiji, na postavljeno slično pitanje, Bajden rekao da očekuje da vojni komandanti (članovi združenog generalštaba) neće dozvoliti Trampu da odbije miran prenos vlasti i ubeđen je da će ga, u slučaju ovog scenarija, vojska izvesti iz Bele kuće.
Sa druge strane, iz republikanskog tabora se najpre oglasio Mič MekKonel, najuticajniji političar i lider većine u Senatu, koji je na svom Tviter nalogu napisao da će pobednik izbora biti inaugurisan 20. januara, te da će doći do mirne predaje vlasti, što je praksa od 1792. godine. Marko Rubio, predsedavajući Obaveštajnog komiteta Senata, je naglasio da veruje u legitimne i fer izbore i da će novi/stari predsednik mirno položiti zakletvu na Kapitolu. Međutim, Rubio nije želeo da odgovori na pitanje jesu li Trampovi komentari primereni – što je slučaj i sa većinom ostalih fukcionera, koji su ipak izbegli otvorenu i direktnu kritiku predsednika.
Senatori Mit Romni, bivši kandidat za predsednika SAD (2012. godine) i česti kritičar Donalda Trampa, i Džon Tjun, bič (whip) senatske većine, istakli su da očekuju da se njihove kolege usprotive eventualnom pokušaju Trampovog ostanka na vlasti u slučaju izbornog poraza, jer, kako kažu, republikanci veruju u Ustav i vladavinu prava.
Takođe, pojedini visoki zvaničnici Republikanske partije (kao Kevin MekKarti, lider manjine u Predstavničkom domu i senator iz Teksasa Ted Kruz) nisu oklevali da pažnju ponovo usmere na ranije izrečene (slične Trampovim) opaske Hilari Klinton, kada je ona pozvala Džoa Bajdena da ne priznaje rezultate u izbornoj noći, dodajući da bi prava pretnja legitimitetu procesa dolazila od Bajdenovog tima. Kruz je zato naglasio značaj imenovanja na upražnjeno mesto u Vrhovnom sudu, nakon smrti Rut Bejder Ginsburg, što je nova tačka sporenja dve najveće partije.
Najzad, nakon republikanskih reakcija, tokom popodneva je reagovala i portparolka Bele Kuće Kejli MekEnani. Na brifingu sa medijima je razjasnila da će predsednik Tramp prihvatiti svaki rezultat slobodnih i poštenih izbora. Naravno, ni ona nije propustila priliku da se osvrne i stavi akcenat na pomenute komentare Hilari Klinton.
Iako je već određeno vreme u demokratskim političkim krugovima prisutna tema eventualnog odbijanja Donalda Trampa da napusti svoju funkciju, sa najnovijim nastupima predsednika ona se sigurno vratila u žižu interesovanja javnosti i to na samo 40-ak dana pred izbore.
Igor Mirosavljević
