Nakon „Super utorka“, u trci za nominaciju Demokratske partije za predsedničke ostali su još Džozef Bajden i Berni Sanders, kao i Talsi Gabard za čije uporno neodustanje nema baš previše racionalnih objašnjenja. U proteklih nedelju dana bili smo svedoci povlačenja iz trke većine demokratskih kandidata. Najpre je vest o odustajanju objavio Tom Stajer, zatim Pit Butidžidž, a onda i senatorka Ejmi Klobučar. Takođe, odmah nakon „Super utorka“ povukao se Majkl Blumberg, dok je niz je zatvorila Elizabet Voren. Smanjenje broja kandidata nije loša stvar po sebi. „Dvoboj“ omogućava mnogo jasniji fokus kandidata i birača i predupređuje rasipanja glasova. Ipak, nekoliko drugih problema muči Demokrate.
Generacijski jaz
Borba između umerene struje i progresivnog dela Demokratske partije nije nepoznanica. Međutim, glasanje za Bajdena i Sandersa nam donosi i vrlo očigledan generacijski jaz. Prema anketi ABC News i Washington Post-a, na „Super utorak“ glasači između 18 i 29 godina su pretežno glasali za Sandersa (60%), dok su birači stariji od 65 godina bili pretežno za Bajdena (48%).
Sandersova najveća prednost od početka trke jesu upravo mladi ljudi i njihov entuzijazam, a to je ono što iznad svega nedostaje Bajdenu i na šta će verovatno usmeriti svoje snage u nastavku borbe za nominaciju. Generacijski jaz povlači sa sobom i drugačije pristupe ova dva kandidata i kreira način komunikacije i poruke koje će biti najvažnije u kampanji. Demokratama neće biti lako da konsoliduju i usklade različite zahteve generacija, koji mogu imati značajnog uticaja i na nominaciju i na izbore 3. novembra.
Anti-Tramp politika
Neslaganja između umerenog i progresivnog dela partije i generacijski jaz ukazuju da nema mnogo jedinstva u Demokratskoj partiji. Ipak, mora da postoji ta jedna stvar oko koje će se svi slagati i koja će ih okupiti. Kohezivni element i glavni pokretač koji Demokrate ističu kada pozivaju svoje birače da izađu na izbore jeste Donald Tramp. Još je glasanje 2018. godine, kada su Demokrate dobile većinu u Predstavničkom domu, pokazalo da je osnovna baza iz koje crpe svoju snagu anti-trampovska politika.
Ipak, četiri godine priče o skoro jednom te istom može da izazove pad zainteresovanosti demokratskih birača. To bi se najozbiljnije moglo odraziti, ne na unutarstranačkom nadmetanju, već upravo na izborima 3. novembra. Za Demokrate neće biti lako da pozovu svoje birače da izađu na izbore. Posebno će to biti teško za onaj deo partije i onog kandidata koji bude izgubio na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji sredinom jula tekuće godine.
Bez „duha žena“ u nastavku trke
Posle odlaska Ejmi Klobučar i Elizabet Voren iz trke, Demokrate su ostale bez ženskog glasa u nastavku puta ka nominaciji. Istina Talsi Gabard nije odustala od trke, ali se podrška glasača upućena njoj svodi na statističku grešku. Podsetimo se, „ženskog duha“ je bilo na izborima 2016. godine, i na unutarstranačkim i na opštim, jer je Hilari Klinton bila na nominovana kao kandidat Demokratske partije. Taj duh bio je prisutan i posle izbora. Doživeo je manifestaciju dan nakon inaguracije Trampa, kada je u Vašingtonu organizovan veliki Marš žena. Na izborima 2020. godine, nakon odustajanja dve važne žene kandidatkinje, preostaje da se nadamo jedino mestu potpredsednika za neku od njih dve.
Sa navedenim problemima, ali i mnogim drugim, Demokratama će biti teško da 3. novembra pobede Donalda Trampa koji gotovo bez prepreka korača ka nominaciji Republikanske partije.
Aleksandra Baklaja
