U još jednom pokušaju da se američkim biračima predstavi kao predsednik „zakona i reda“, Donald Tramp je ovog utorka posetio grad Kenošu (Kenosha) u Viskonsinu (Wisconsin). U obraćanju je ponovo osudio ulično nasilje koje se odvija u gradovima širom Amerike. Grad Kenoša je postao novi epicentar mirnih, ali i nasilnih, protesta protiv rasizma i policijske brutalnosti, koji su prvo počeli ubistvom afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) krajem maja, da bi zadobili novu energiju policijskim upucavanjem Afroamerikanca Džejkoba Blejka (Jacob Blake). Blejk je hospitalizovan i trenutno se nalazi u paralizovanom stanju.
Dodatno ulje na vatru već velikih političkih i rasnih tenzija je predstavljao incident gde je sedamnaestogodišnji Trampov pobornik, Kajl Ritenhaus (Kyle Rittenhouse), prošle nedelje upucao i usmrtio dvojicu demonstranata, nakon što je iz obližnjeg mesta doputovao u Kenošu kako bi pomogao u sprečavanju nasilja. Incident je izazvao podele, uglavnom po partijskim linijama, oko moralne legitimnosti i legalnosti njegove upotrebe oružja protiv demonstranata. Ubrzo nakon toga, ciklus nasilja je bio nastavljen ubistvom Trampovog simpatizera u Portlandu, gradu koji je poznat kao poprište sukoba ekstremne levice i desnice.
Prilikom svoje posete Kenoši, Tramp nije govorio o Džejkobu Blejku, niti o Kajlu Ritenhausu. Umesto toga, odlučio je da pažnju američke javnosti usmeri ka uličnom nasilju, ilustrovanom zapaljenim poslovnim objektom ispred kojeg je američki predsednik davao izjavu. Kada su demonstracije počele krajem maja i početkom jula, Tramp je nastojao da nasilne demonstrante dovede u vezu sa Bajdenom, čiju je predsedničku kandidaturu predstavio kao trojanskog konja za „radikalno leve demokrate“. Jedna od poruka koju su mnogi govornici reafirmisali tokom nedavno održane Republikanske nacionalne konvencije je bila sadržana u rečenici potpredsednika Majka Pensa (Mike Pence): „Nećete biti sigurni u Bajdenovoj Americi“.
Na navedene optužbe bivši potpredsednik je odgovorio izjavom da da je on, zajedno sa svojim front runnerom Kamalom Haris (Kamala Harris), u više navrata osudio nasilje i pozvao na mirne proteste za rasnu pravdu. Uz to, Bajden je dodao da se trenutno nasilje odvija pod Trampovim predsedništvom, a ne njegovim. Nezadovoljstvo zbog nasilnih protesta, koji se većinom odvijaju u gradovima i saveznim državama koje kontrolišu demokrate, bi moglo objasniti rast političke popularnosti Trampa, odnosno smanjenje prednosti Bajdena na nacionalnom nivou i u saveznim državama koje će biti od ključnog značaja na opštim izborima. Zbog toga, Bajden u poslednje vreme nastoji da ubedi američke birače da nije talac ekstremne levice, da ne podržava nasilje i smanjenje izdataka ili ukidanje policije, da će kao predsednik sprovesti reforme u cilju iskorenjivanja „sistemskog rasizma“, čije postojanje je Tramp negirao prilikom jučerašnjeg obraćanja medijima u Kenoši, stavljajući se čvrsto na stranu policije.
Bojan Latinović
