U okviru procesa unutarstranačkih izbora u Demokratskoj partiji „Super utorak“ predstavlja jedan od najvažnijih datuma. Od izbora 2012. to je prvi utorak u martu. Ovaj izborni dan je od ogromnog značaja jer se tada bira najveći broj delegata tokom celog izbornog procesa unutarstranačkih izbora. „Super utorak“ se, naravno, održava i u okviru unutarstranačkih izbora u Republikanskoj partiji, ali s obzirom da trenutni predsednik dolazi iz te partije i da nema ozbiljnog konkurenta (u trci je, nakon odustajanja Džoa Volša, ostao još samo Bil Veld koji nema značajnu podršku) u daljem tekstu će se govoriti samo o Demokratama.
Kako je nastao „Super utorak“?
Još od uspostavljanja modernog procesa unutarstranačkih izbora, za koji se smatra da je počeo od izbora 1972, postojali su dani u kojima su se održavali izbori u više država. Međutim, smatra se da su izbori na „Super utorak“ počeli tokom 80-ih kada su Demokrate tražile način da nominuju nekog umerenijeg kandidata nakon ubedljivog poraza Valtera Mondejla (Walter Mondale) 1984. godine. Cilj je bio da se skupe konzervativnije države, uglavnom one na jugu, koje bi glasale za nekog umerenijeg demokratu i tako uticale da taj kandidat na kraju bude i nominovan. Ovaj pokušaj nije uspeo 1988. kada je na kraju nominovan Majkl Dukakis (Michael Dukakis), izrazito liberalan guverner Masačusetsa, koji je kasnije poražen od Džordža Buša Starijeg (George H. W. Bush).
Danas se ovakva praksa nastavlja s obzirom na želju država, a može se reći i strah, da ne ostanu van procesa donošenja odluke o kandidatu. Naime, države žele da izbegnu situaciju u kojoj se njihovo izjašnjavanje odvija u trenutku kada je pobednik već odlučen. Ovo se naravno ne odnosi na prve četiri države (Ajova, Nju Hempšir, Nevada, Južna Karolina) koje tradicionalno glasaju prve i njihov se status u suštini ne dira, ali što se ostalih država tiče, broj onih koje odlučuju na „Super utorak“ se menja od izbora do izbora.
Kako je bilo 2016?
Obe partije su 1. marta 2016. godine na „Super utorak“ organizovale izbore u 11 država. Za razliku od ranijih izbornih ciklusa, recimo 2008. godine kada se na „Super utorak“ odlučivalo o polovini ukupnog broja delegata, 2016. godine je ovaj broj značajno smanjen pa su se birači obe partije izjašnjavali u 11 država koje su donosile glasove oko četvrtine od ukupnog broja delegata na završnoj konvenciji. I Hilari Klinton i Donald Tramp su tom prilikom odneli pobede u 7 država i time pokupili najveći broj delegata u odnosu na svoje protivnike, što je vodilo do njihove konačne pobede u unutarstranačkim izborima u svojim partijama.
Šta je drugačije ove godine?
Ove godine Demokrate na „Super utorak“ održavaju izbore u 14 saveznih država, jednoj teritoriji, a na glasanje izlaze i Demokrate u inostranstvu. Ovi izbori se održavaju, logično, u utorak, 3. marta (po našem vremenu to će više biti noć između utorka i srede) i nakon tih izbora biće poznato kako će biti preraspoređeno nešto manje 40% glasova delegata na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u julu. Delegati se preraspodeljuju nakon izbora u svakoj državi na osnovu rezultata glasanja, s tim što je neophodno da kandidat osvoji minimum 15% glasova da bi uopšte mogao da dobije glasove delegata. Da bi se osvojila nominacija na Konvenciji biće neophodni glasovi 1.991 delegata, a u dosadašnjem izborima u prve 4 države raspoređeno je tek 155. Značaj „Super utorka“ najbolje ilustruje broj delegata koji će se rasporediti na ovaj dan, njih čak 1.357.
Četrnaest država koje se izjašnjavaju su: Kalifornija, Teksas, Severna Karolina, Virdžinija, Juta, Kolorado, Oklahoma, Arkanzas, Tenesi, Alabama, Minesota, Vermont, Mejn i Masačusets. Izbori se takođe održavaju i na teritoriji Američke Samoe koja nema status savezne eralne države, a od 3. do 10. marta trajaće izjašnjavanje Demokrata koji žive u inostranstvu. U odnosu na 2016. godinu, izbore na „Super utorak“ neće održati Džordžija, gde će se glasati kasnije tokom marta, dok će se izbori ovog puta održati u Juti, Mejnu, Severnoj Karolini i, što je najznačajnije, Kaliforniji. Baš zbog dodatka Kalifornije u izbore na „Super utorak“ ovi izbori dobijaju poseban značaj. Naime, Kalifornija kao najveća država, koja godinama unazad glasa demokrate, nosi najveći broj delegata (415). Uz to, izbori će se održati i u Teksasu, koji nosi treći najveći broj delegata (228) od svih država u kojima Demokrate glasaju, tako da će ove dve države odlučivati o čak 16% od ukupnog broja delegata! Od ostalih država, značajan broj delegata nose Severna Karolina, Virdžinija i Masačusets (oko 100 svaka od njih), a tačan broj delegata koje nosi svaka država možete pronaći na našem kalendaru američkih izbora.
Najvažnije države za praćenje biće naravno Kalifornija i Teksas, ali treba svakako ispratiti i ostale države. Neke stvari na koje potencijalno treba obratiti pažnju jesu konačna preraspodela delegata s obzirom da postoje različiti načini preraspodele tako da možda neće zavisiti samo od toga ko je dobio najviše glasova. Takođe, treba videti i koliki je razmak među kandidatima. Ukoliko ih ima troje sa sličnim brojem, verovatno je da će svi ostati u trci i učiniti je neizvesnom do kraja. Ukoliko se izdvoji dvoje kandidata, moguće je da će partija izvršiti pritisak na preostale da se povuku i izaberu stranu. Ipak, ako se desi da se jedan kandidat izdvoji sa značajno više delegata u odnosu na ostale, u daljem procesu izbora biće praktično nezaustavljiv
„Super utorak“ nam sigurno neće dati konačan odgovor u pogledu toga ko će biti kandidat Demokratske partije na izborima u novembru, ali je sigurno da će se situacija iskristalisati. Vrlo je verovatno da neće ostati više od 3 kandidata i da ćemo imati jasniju sliku o tome koliki je njihov domet.
Nikola Milinković
