Predsednička kandidatkinja Demokratske partije na izborima 2016. godine, bivša državna sekretarka i žena bivšeg predsednika Bila (Vilijam) Klintona, Hilari Klinton, je ovog utorka pružila zvaničnu podršku Džozefu Bajdenu. Bajden, sada pretpostavljeni predsednički kandidat Demokratske partije, je u poslednjih nekoliko nedelja dobio podršku od strane niza značajnih političkih figura iz Demokratske partije, među kojima su Barak Obama, Berni Sanders, Elizabet Voren, Al Gor, Džej Inzli, Nensi Pelosi i brojni drugi.
Lični odnos između Bajdena i Klintonove je imao svojih uspona i padova tokom godina. Oboje su kao kandidati učestvovali na predsedničkim izborima 2008. godine, kada je Bajden bio ogorčen znatno većom pažnjom i podrškom koju uživa njegova protivkandidatkinja. Uprkos tome, Bajden je bio izabran za mesto potpredsednika od strane tada novoizabranog predsednika Baraka Obame, dok je Klintonovoj pripala podjednako značajna funkcija državne sekretarke. Saradnja u okviru Obamine administracije im je pružila priliku da poboljšaju odnose. Do novih tenzija između ovo dvoje demokratskih zvaničnika dolazi uoči predsedničkih izbora 2016. godine kada se Bajden predomislio oko planirane kandidature nakon što je predsednik Obama stao na stranu Klintonove i njenih predsedničkih ambicija. Sličan scenario se odigrao i uoči predsedničkih izbora 2020. godine, kada je Hilari Klinton odustala od kandidature i pravljenja političke konkurenciju Bajdenu u okviru Demokratske partije.
Konsolidacija podrške oko Bajdena je znak da su demokrate naučili lekciju iz 2016. godine, a to je da im je potrebna ujedinjena partija ukoliko žele da pobede predsednika Trampa na opštim izborima u novembru. Na unutarstranačkim izborima Demokratske partije 2016. godine, progresivni kandidat Berni Sanders je ostao u trci za nominaciju duže nego što su mu dozvoljavale realne šanse za njeno osvajanje. Osim toga, on je imao relativno loš lični odnos sa njegovom tadašnjom protivkandidatkinjom Hilari Klinton, što je došlo do izražaja i na ovogodišnjim predsedničkim izborima kada je ona u nekoliko navrata kritikovala svog progresivnog kolegu. Sve ovo je rezultiralo u manjku podrške među progresivnim biračima koji ili nisu izašli da glasaju u novembru, ili su glasali za trećeg predsedničkog kandidata, a deo njih (oko 10%) je čak glasao i za Donalda Trampa. Stoga, može se reći da njena podrška, iako značajna, neće predstavljati mostobran koji će Bajdena spojiti sa progresivnim biračima, koje on pokušava da pridobije nakon Sandersovog povlačenja iz trke za nominaciju. Nivo podrške među progresivnim biračima će u mnogo većoj meri zavisiti od podrške koju je dobio od Sandersa i Vorenove, njegovog izbora potpredsednika i mere u kojoj je spreman da se pomeri ulevo oko nekih pitanja kao što su zdravstvo, obrazovanje, imigracija i klimatske promene.
Predsednik Tramp će verovatno pokušati da iskoristi podršku Hilari Klinton, koju on vidi kao nečasnu, iskvarenu i korumpiranu, kako bi podelio Demokratsku partiju, naročito sada kada ga je trenutna pandemija virusa korona sprečila da svoju kampanju za reizbor zasnuje na poruci o snažnoj ekonomiji.
Bojan Latinović
